Izvor: Politika, 30.Apr.2010, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dali smo reč da Srbija ima evropsku perspektivu

Niko ne može da vam zameri što nećete priznati nezavisnost Prištine, ali Beograd pragmatičnim delovanjem ne treba da otežava položaj stanovnika Kosova

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Edvard Kukan (71) šef delegacije za jugoistočnu Evropu Evropskog parlamenta, bivši ministar spoljnih poslova Slovačke i diplomata sa 40-godišnjim stažom u razgovoru za „Politiku” tvrdi da Srbija i ostale države regiona imaju realnu evropsku perspektivu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uprkos trenutnoj globalnoj ekonomskoj krizi i svojevrsnom „umoru” od proširenja EU. On takođe veruje da u slučaju Srbije jednoglasno proglašena nezavisnost Kosova ne mora biti prepreka za članstvo u EU, ali ocenjuje da odluka Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske nezavisnosti neće suštinski promeniti odnos država prema eventualnom priznanju.

Često čujemo u Briselu da je EU umorna od proširenja i da zbog ekonomske krize ne namerava da uskoro prima nove države članice. Da li je u takvim okolnostima uopšte realno očekivati da će Srbija, i ostale zemlje regiona, postati deo EU? 

Evropska perspektiva jugoistočne Evrope jeste realna. Ukoliko govorimo o ujedinjenoj Evropi kao kontinentu, onda treba imati na umu da proces proširenja, koji doprinosi snaženju pozicije EU u svetu, nije završen sve dok su države jugoistočne Evrope izvan EU. Drugi argument za jugoistočnu Evropu u EU, isto tako važan, jeste Solunska agenda iz 2003. godine kojom je EU jasno deklarisala da je mesto zemljama Balkana u EU. Dakle dali smo reč, a reč se mora poštovati. Bio sam na tom sastanku kada smo se zvanično obavezali da je budućnost regiona u EU. Sećam se da je bila divna topla noć, večerali smo napolju pod zvezdanim nebom u takoreći porodičnoj atmosferi.

Ipak dosta vremena je prošlo od tada. Da li je stav EU promenjen zbog novih okolnosti?

Političari treba da budu odgovorni i kredibilni, a to znači da poštuju svoje obaveze, a mi smo tu obavezu svojevoljno prihvatili. Kriza ne bi trebalo da bude izgovor, jer krize dolaze i prolaze. Verujem da će situacija u EU biti sasvim drugačija kada Srbija bude pristupala EU. Zasićenje i umor, to su termini kojima se u poslednje vreme služe oni koji su protiv proširenja. Da postoji zasićenje to mogu da razumem, jer su mehanizmi apsorpcije ograničeni, ali nekoliko godina sasvim je dovoljno vreme da EU „svari” sve što je „progutala” prilikom poslednjeg širenja granica. Međutim reći da postoji umor, to zaista ne shvatam. Umor od čega?  

Ali proširenje EU nije popularno kao ranije, zar ne?

Umor i zasićenje nisu validni razlozi, ali s obzirom na to da su ovi termini u upotrebi, među građanima EU buduće proširenje jeste manje popularno nego ranije, a tu mislim na zapadnu Evropu. Mi znamo vašu istoriju i kulturu i znamo da pripadate Evropi. Ali posmatrajmo stvari realno. Kada je Slovačka pregovarala o članstvu u EU mnogi su strahovali da će širenje na istok doneti samo probleme za EU, kao što su kriminal i korupcija. Moje kolege iz starih članica EU poveli su kampanje u svojim zemljama kako bi građanima približili bogatstvo naše kulture, istorije i tradicije. Njihova je dužnost da informišu svoje građane da Srbija čini sve da postane članica EU i da je podrže.

Na koji način Srbija može da doprinese porastu entuzijazma prema novom proširenju?

Moja poruka građanima vaše zemlje je da treba da budu svesni te situacije. Obični građani zapadne Evrope imaju svoju psihologiju i svoje poglede na države bivše Jugoslavije, a treba reći da njihova predstava nije najbolja moguća. Za vreme raspada Jugoslavije dogodilo se mnogo lošeg i to je bilo veoma naglašeno u zapadnoevropskim medijima. Stvorena je loša slika. Vaša vlada i građani treba tokom pregovora o članstvu u EU da utiču da se ta psihologija promeni. Kroz pojačanu kulturnu saradnju, štampanjem knjiga o Srbiji i na druge načine treba ih ubediti da je ta slika koju imaju pogrešna. To je vaša dužnost. Naravno, potrebno je ispuniti sve uslove za članstvo.

Da li je prihvatanje nezavisnosti Kosova jedan od tih uslova?

Pitanje Kosova veoma je teško i ne možemo ga ignorisati. Kao što znate 22 države EU priznale su nezavisnost Kosova, pet država nije i ne verujem da će to učiniti. Mnogi veruju da će posle mišljenja Međunarodnog suda pravde uslediti nova priznanja, dok drugi tvrde da ih neće biti, ali moje je mišljenje da ta odluka Suda ništa suštinski neće promeniti. Smatram da će mišljenje Suda biti fantastičan list papira koji niko neće razumeti, ali će ga svi predstaviti kao svoju pobedu. Imali smo slične situacije pred istim Sudom i ranije.

Ali ako se posle odluke Suda ništa ne promeni, šta još Srbija može da učini?

Razgovarao sam sa kolegama u EP, niko ne očekuje da Beograd prizna Kosovo. Srbija može ući u EU iako ne prizna nezavisnost Kosova. Siguran sam ipak da će tokom pristupnih pregovora pitanje odnosa sa Kosovom biti prisutno i da će način na koji se Srbija bude odnosila prema Kosovu biti veoma važan. Ponašanje srpske vlade u političkom i diplomatskom smislu prema pitanju Kosova veoma je jasno i niko ne može da zameri Beogradu što neće priznati nezavisnost Prištine. Takođe, Beograd pragmatičnim delovanjem ne otežava položaj stanovnika Kosova i to je put kojim treba nastaviti. Povremene veoma hrabre izjave srpskih zvaničnika nisu od pomoći i nisu neophodne. Slovačka nije priznala Kosovo, jer proglašenje nezavisnosti nije došlo kao rezultat dogovora dve strane. Da se Srbija složila sa nezavisnošću mi bismo je priznali.

Vladimir Jokanović

[objavljeno: 01/05/2010]

Nastavak na Politika...

S media: Kukan: Srbija može u EU i ako ne prizna Kosovo

Radio Televizija Vojvodine: Kukan: Srbija u EU i ako ne prizna Kosovo