Izvor: Politika, 03.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daleko je Amerika
Predviđanja da će se Kina 2020. približiti Sjedinjenim Državama obradovala, ali i prepala, Kineze: brz privredni razvoj nije dugo održiv bez političke reforme
Nedavna istraživanja nemačke "Bertelsmanove fondacije", po kojima Kina ima izgleda da se, po dosadašnjem tempu ekonomskog razvoja, 2020. godine približi Sjedinjenim Državama kao svetska sila, izazvala su u Kini dvojaku reakciju. Jedni su se, kako piše "Ženmin žibao", obradovali, što je i prirodno, dok su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi prepali: dalji brz razvoj nije održiv bez reforme političkog sistema. Samo, pitanje je da li se ona može sprovesti za deceniju i po, a da ne poljulja temelje društva, ugrozi opštu stabilnost i tako ukoči i ekonomsku reformu. "Bertelsmanova fondacija" sprovela je opsežna istraživanja u devet uticajnih zemalja pod naslovom "Ko će 2020. vladati svetom?" Anketirano je 10.250 ljudi u Brazilu, Kini, Francuskoj, Nemačkoj, Britaniji, Indiji, Japanu, Rusiji i SAD. Upravo objavljeni nalazi pokazuju da 57 odsto ispitanika veruje da će Amerika i 2020. godine zadržati poziciju prve svetske ekonomske, političke i vojne sile, ali i da će se Kina – kako je istaklo 55 odsto anketiranih – njoj vrlo približiti i postati njen glavni rival u sve tri pomenute oblasti.
Preko 54 odsto Amerikanaca vidi u Kini ili opasnost po američku primarnu poziciju ili moćnog takmaca. Anketirani Kinezi su ispunjeni samopouzdanjem: preko 70 odsto njih veruje da će Kina do 2020. godine duvati Amerikancima za vrat.
Nema mesta samozadovoljstvu
Kineski naučnici se ne povode za popularnim raspoloženjem, iako rezultate istraživanja ne odbacuju olako. Strateški istraživački centar pri Kineskom institutu za savremene međunarodne odnose primećuje da prognoze nemačkih istraživača nisu suviše daleko od procena američke investicione banke Goldman Saks, koja Kinu vidi ispred Amerike najkasnije do 2040.
Ali, upozorava istraživač Tao Vendžao iz Kineske akademije društvenih nauka, sa anketama treba biti oprezan, jer sudovi ispitanika nisu uvek racionalni. Daleko je Amerika. Ljudi po brzom razvoju Kine, dramatičnim promenama i jeftinoj robi široke potrošnje, koja preplavljuje svet, slute da "Kinezi dolaze", ali to se verovanje ne temelji sasvim na naučnim činjenicama.
A naučne činjenice su da je Kina najmnogoljudnija zemlja, sa niskim dohotkom po stanovniku i da još mnogo zaostaje za razvijenim svetom i po ekonomskoj i po vojnoj moći. Sem toga, iako je u usponu, Kina tek treba da ojača svoj uticaj: "Njen glas se u svetu još slabo čuje, a njene vrednosti i kultura nisu široko rasprostranjeni." Nema mesta samozadovoljstvu. A u pričama o brzom razvoju Kine ima i zlonamernih preuveličavanja – da bi se po svetu sejao strah od "kineske opasnosti".
Istraživanja ove vrste, međutim, podsećaju Kineze na nešto što se sve više iskazuje kao osnova njihove strategije: kakav će biti dugoročni razvoj Kine i dokle će sadašnja stopa rasta – od deset odsto – moći uporno, iz godine u godinu, da se održava? Na strani ima dosta zloslutnika, od kojih jedni tvrde da će pregrejana privreda strovaliti Kineze u ambis, a drugi da je ekonomska reforma osuđena na poraz bez političke reforme i demokratije. Pri tom se 2020. godina uzima kao neka volšebna ključna odrednica.
Bez ideološke hipoteke
Kinesko rukovodstvo postaje svesno da sadašnji politički sistem mora radikalno da se menja i da je zemlji – kako se to na Zapadu, posebno u Americi, često ističe – potrebno više demokratije, sa slobodnim tajnim izborima i većim uvažavanjem građanskih prava i ljudskih sloboda. Samo tako ona, kao sila koja pretenduje na to da je odgovorna i za opšti razvoj, može lakše da prihvati neke zapadne vrednosti koje su uveliko opšteprihvaćene i koje postaju osnova integrisanijeg sveta. Samo tako će i Kinu svet brže prihvatati kao svoj važan deo.
Kineski teoretičari pod prihvatanjem opštih vrednosti podrazumevaju pragmatičan unutrašnji razvoj Kine, bez teške komunističke ideološke hipoteke, i miroljubive odnose sa svetom, oslobođene hladnoratovskog nasleđa, sudara i konfrontacija.
Predsednik Hu Đintao istakao je pre dva meseca – na univerzitetu Jejl, u toku posete Americi – da je Kini do 2020. neophodan "znatno poboljšan politički pejsaž". Politički sistem, koji "nije dobar", može se poboljšati samo uz pomoć "veće demokratije". On nije objašnjavao zašto je to vezano baš za 2020. godinu, ali se iz opšteg njegovog izlaganja dalo naslutiti da se u Kini mnogo ne veruje u efekat velike demokratije dogod većina Kineza živi u siromaštvu.
Sličnu tezu je nedavno – na konferenciji tajanstvene grupacije Bilderberg, u kojoj ljubitelji teorije o zaverama vide uticajne tvorce svetske zakulisne politike – zastupao Džang Ji, predstavnik Kineskog društva za strategiju i upravljanje. Do 2020. Kina bi trebalo da ima bruto društveni produkt od osam biliona dolara i 3.000 dolara dohotka po stanovniku. Ovo drugo se smatra "pragom" za širu demokratiju. Dotle bi politička reforma donela jasne odrednice za tri vrste vlasništva – privatno, kolektivno i državno – a državna preduzeća, koja sada jedva daju 20 odsto bruto društvenog produkta, bila bi u znatnoj meri privatizovana.
Uslov za takav razvoj je mir unutar Kine i mir između Kine i sveta, posebno Amerike. Teoretičar Dženg Biđijan ističe da će se samo tako jasno videti da Kina svojim usponom ne ugrožava svet, nego da – kao najveća zemlja u razvoju – podstiče napredak u svetu. Kina uveliko, i bez podsećanja sa strane, uviđa da reforma u političkom sistemu mora da vodi višem kvalitetu života i višem stepenu demokratije. Ali, taj proces je dug. Ili, što bi rekao Mao, "budućnost je svetla, ali je put do nje krivudav".
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 03.07.2006.]
