Izvor: Vostok.rs, 17.Dec.2016, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daleki nacionalni parkovi Rusije
Astrahanjska oblast, Bogdinsko-baskunčački rezervat
Ilustracija: Anton AgarkovPlaninu Veliko Bogdo lokalni stanovnici, Kalmici po nacionalnosti, poštuju kao svetinju, jer je na njenom vrhu bio budistički nasip. Poklonici dolaze ovamo da meditiraju. Prema legendi, planina je stajala na obali reke Ural, ali dva sveta Kalmika odlučila su da je prenesu na obale Volge. Posle dugih molitava oni su natovarili planinu na leđa i poneli je. Usput je jedan monah počeo da sumnja, izgubio je snagu i planina je pritisnula obojicu i obojila se u crveno. Naučnici objašnjavaju da crvena boja planine potiče od gline iz permskog perioda koja izbija na njenu površinu. Ta glina je krhka i zato je zabranjeno hodati po njoj.
Kamčatski kraj, Južnokamčatski federalni rezervat, Kurilsko jezero
Ilustracija: Anton Agarkov
Kurilsko jezero je mesto gde se u velikom broju mresti crveni losos nerka (Oncorhynchus nerka). A gde je nerka, tamo ima i medveda. Duž Kurilskog jezera ima mnogo medveda. Zahvaljajući trudu biologa i ekologa na jezeru se medvedu može prići na desetak metara bez ikakve bojazni. Ako mislite da se na ovoj fotografiji medvedi svađaju, veoma se varate – to je ljubavna igra.
Republika Dagestan, Dagestanski rezervat, Agrahanski zaliv
Ilustracija: Anton Agarkov
U Agrahanskom zalivu se gnezdi ogroman broj ptica: čaplji, pelikana i kormorana. Ovu mladu ženku orla radnici rezervata su oduzeli od lovokradica i doneli na Agrahan da se oporavi.
Republika Severna Osetija – Alanija, nacionalni park „Alanija“, klanac Ualagkom
Ilustracija: Anton Agarkov
Planina Uaza Hoh dominira u Digoskom klancu. Taj planinski „očnjak“ sa strmim liticama uvek štrči negde na horizontu. Da biste se približili ovoj planini, morate organizovati manju ekspediciju, jer vam je potrebno dva dana pešačenja ili jahanja uskim konjskim stazama, s tim što vam je sa jedne strane litica, a sa druge provalija.
Irkutska oblast, jezero Bajkal
Ilustracija: Anton Agarkov
Bajkal je zimi pokriven slojem leda debelim jedan metar, na kome se vide dugačke pukotine i gde vise ogromne ledenice na priobalnim liticama i ledenim pećinama. Najlepša mesta, koja turisti zasada najmanje posećuju, potražite na severnom kraju jezera Oljhon, blizu naselja Uzuri. Tamo sam napravio snimak „Istraživač“ koji meni mnogo znači.
Kamčatski kraj, Ključevski park prirode, erupcija vulkana Ploski Tolbačik
Ilustracija: Anton Agarkov
Na Kamčatki su erupcije vulkana redovna pojava, ali je erupcija Ploskog Tolbačika 2012-2013. bila krajnje neobičan događaj. Videla se izdaleka, a iznad samog kratera su leteli helikopteri i aterirali na kilometar od grotla. Ja sam odlučio da učinim nešto još ekstremnije: prenoćio sam u podnožju vulkana za vreme erupcije, i to u januaru kada je vulkan bio najaktivniji, a napolju je temperatura bila minus 30 stepeni.
Irkutska oblast, jezero Bajkal, moreuz Malo More
Ilustracija: Anton Agarkov
Na Malom Moru Bajkala su najjači vetrovi, a to znači da je i led najčistiji. Kroz njega se na površinu probijaju ostrva u vidu strmih litica. Najveće među njima je Ogoj. Na vrhu ostrva je budistička humka. Fotografe, doduše, ne privlači ona nego južni kraj ostrva, gde iz vode izbija oštri uski rt. Svaka takva litica na zaleđenom Bajkalu stvara veliki pritisak, zato se od „ledolomca“ na Ogoju uvek na sve strane razilaze duboke pukotine.
Kamčatski kraj, Ključevski park prirode, erupcija vulkana Ploski Tolbačik
Ilustracija: Anton Agarkov
Noću je erupcija vulkana posebno privlačan prizor. Svetlost podzemnog sveta osvetljava pejzaž tamnocrvenom svetlošću i na fantastičan način osvetljava odozdo gomilu vulkanskog pepela koja se diže u nebo.
Republika Dagestan, Dagestanski rezervat, Samurska šuma sa lijanama
Smatra se da je Samurska šuma najstarija šuma sa lijanama na svetu. Ovde je atmosfera kao da niste u Rusiji, nego u vrelom suptropskom pojasu sa isprepletanim lijanama koje vam otežavaju put. Ponegde su njihovi bodljikavi bičevi potpuno obavili drveće i pretvorili ga u zelena čudovišta. Da bih napravio ovaj snimak morao sam da poziram samom sebi stojeći na nestabilnoj „paučini“ od lijana. One su popustile pod mojom težinom, ali ipak nisam dohvatio zemlju.
Ilustracija: Anton Agarkov
Republika Severna Osetija – Alanija, nacionalni park „Alanija“
Ilustracija: Anton Agarkov
Reka Uruh je jedna od „najluđih“ i najburnijih reka Severne Osetije. Pada sa lednika i dospeva u široku planinsku dolinu gde se grana u desetine rukavaca. Snimao sam reliktnu močvaru Čifandzar, koja je nastala pre 5.000 godina. Ova ravnica, ispunjena vlagom, leti postaje pravi raj sa desetinama vrsta cveća. Međutim, to upečatljivo šarenilo mogu da vide samo graničari, čobani i retki turisti koji se ne plaše jahanja do Čifandzara.
Republika Dagestan, Dagestanski rezervat, peščani brežuljak Sari Kum
Ilustracija: Anton Agarkov
Sari Kum je lepo ali i opasno mesto. Pored bezazlenih guštera, kornjača i pustinjskih lisica ovde žive i škorpije, otrovni paukovi – crne udovice i solpugide, kao i zmije otrovnice. Sve to izmili na površinu u sumrak, dok danju kada je vrućina svi radije borave u skloništima. Po legendi peščani brežuljak Sari Kum se pojavio kada je otac predivne devojke zahtevao od mladića zaljubljenog u nju da napravi tako veliku gomilu peska da se sa njenog vrha može videti krov kuće njegove voljene. Mladić je napravio dovoljno veliku gomilu peska, ali je ostario dok je ispunio taj zadatak, a ostarila je i njegova voljena.
Republika Dagestan, reka Sulak
Ilustracija: Anton Agarkov
Sulak krivuda kroz planinski klanac. Da bih napravio ovu fotografiju morao sam da iznajmim čamac, da nađem na karti meandar, i tu da se iskrcam, zatim da se popnem 200 metara uz liticu, i odatle dam signal čamcu da krene. Tako je on pravio trag po vodi i stvarao utisak života u kadru.
Republika Burjatija, Barguzinski rezervat
Ilustracija: Anton Agarkov
Zaliv Sosnovka je južna granica Barguzinskog rezervata. To je najstariji rezervat u Rusiji. Od njega je i počeo da se stvara sistem ruskih rezervata. Na ovoj južnoj granici živi bračni par inspektora. Oni su ovde kao pustinjaci. Češće sreću medvede i samure nego ljude, ali im to nimalo ne smeta. Sa jedne strane njihove kuće je neprohodna tajga, a sa druge su Bajkal i planine. Obale Bajkala su izbrazdane dubokim rečicama koje formiraju tihe male zalive.
Irkutska oblast, Bajkal
Ilustracija: Anton Agarkov
Litica Šamanka je simbol Bajkala. Zimi se u njenom podnožju gomilaju zbijene sante leda.
Republika Dagestan, Sulački kanjon
Ilustracija: Anton Agarkov
Stojeći na ivici Sulačkog kanjona čovek ne može odmah pretpostaviti da je ispod njega bezdan dubok 1.920 metara. Radi poređenja, Veliki kanjon Kolorada u SAD je dubok 1.800 metara.
Anton Agarkov, Ruska reč
.jpg)
