Izvor: Večernje novosti, 06.Dec.2012, 00:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Daha: Konferencija o promenama klime
ODNOSI snaga na terenu klimatskih promena odmeravaju se u katarskoj prestonici Dohi.Potapanje priobalnih područja, probleme u poljoprivredi, obezbeđivanju vode za piće, uništavanju nekih vrsta, naučnici pripisuju klimatskim promenama izazvanim preteranom emisijom štetnih gasova. Cilj okupljanja u Dohi je da se ovom trendu stane na put globalnim sporazumom. Zadatak oko koga nema neslaganja, nailazi, međutim, na prepreke kada treba da se učini nešto konkretno.Istraživanja ukazuju da se klimatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << promene dešavaju brže nego što se pretpostavljalo, pa je generalni sekretar UN Ban Ki Mun pokušao da “pogura” dogovor. Ban smatra da je “fenomen klimatskih promena izazvan industrijalizacijom razvijenih zemalja, pa je pošteno da one preuzmu najveću odgovornost” za novi sporazum.Jedini obavezujući sporazum “protokol iz Kjota”, koji je pokrivao emisiju štetnih gasova industrijalizovanih zemalja, ističe 2012. Prošle godine vlade su se dogovorile da novi sporazum treba ugovoriti do 2015, a primenu početi pet godina kasnije. NEVERNE TOME MANJINA svetskih stručnjaka još dovodi u pitanje tvrdnju da su klimatske promene poslednjih decenija posledica ljudske delatnosti. Ban ističe da je došlo vreme za dokazivanje neispravnosti tih sumnji.Razvijene zemlje, uključujući SAD i EU, ističu da podela na razvijene i nerazvijene, utkana u dve decenije star proces borbe protiv klimatskih promena, više ne odslikava stanje. Ove zemlje ističu da danas najveće zagađenje dolazi baš iz zemalja u razvoju. Kina je pretekla SAD na mestu najvećeg zagađivača, ali je Peking postao i vodeći u izdvajanju oko 20 milijardi dolara za borbu protiv štetnih gasova.S obzirom na to da je novi sporazum na dugom štapu, u Dohi se razmatra produženje protokola iz Kjota. Muka je što SAD nikad nisu pristupile ni ovom protokolu. Stoga ni Kanada, Novi Zeland i Japan sada ne žele da učestvuju u produžavanju važenja dokumenta iz Kjota, koji bi na kraju pokrivao samo EU i Australiju, koje u ukupnoj emisiji štetnih gasova imaju udeo ispod 15 odsto.
Nastavak na Večernje novosti...
