Izvor: Blic, 31.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da ne bude kasno?
Otkriće da u Srbiji ne postoje mehanizmi koji bi se odmah i delotvorno pokrenuli u slučaju prirodnih katastrofa ili drugih velikih nesreća u isto vreme su i očekivani i neočekivani. Očekivani su zbog toga što se vlasti ovde uvek nečemu čude (čak i snegu usred zime). Sneg će se (ako padne) istopiti. Ali šta ćemo ako nas, ne daj bože, zadesi nešto mnogo ozbiljnije jer se u tom slučaju nespremnost plaća visokom cenom. Zbog toga je čak i za naše prilike neočekivano otkriće da ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postoje mehanizmi koji bi se u slučaju elementarne nesreće pokrenuli bez oklevanja i uobičajene zbunjenosti i tumaranja. Da se oni koji bi o tome morali da misle ponašaju kao da nikada nisu čuli za narodnu poslovicu „Bolje sprečiti nego lečiti".
Najlakše je, naravno, izostanak nacionalne strategije i instrumenata da se ona oživotvori pravdati nepostojanjem zakonskih propisa, nejasnoćama u raspodeli obaveza i ovlašćenja i svim drugim izgovorima koji se u takvim prilikama za bilo šta redovno čuju. Razlika je ovoga puta u tome što nije reč o bilo čemu već o životima građana i nacionalnim dobrima. Nije, prema tome, dovoljno da se - uz sleganje ramenima - upre prstom na već poslovično ozloglašeni balkanski javašluk.
Čak i u ovakvoj državi mora se znati ko je za šta odgovoran. Ko za propise a ko za njihovo sprovođenje u život. Sem ako vlastodršci ne žele da nam poruče da ono na šta ne mogu da utiču nije u njihovoj nadležnosti. Da se u slučaju poplave ili zemljotresa, na primer, umesto vlastima obratimo nebesima. Kada nam, zbog nespremnosti i kašnjenja, ni sam Bog ne može biti od pomoći.
