Izvor: Deutsche Welle, 26.Dec.2019, 11:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li se razum(ij)emo?
Srpskohrvatski? Ili srpski i hrvatski? Pa još bosanski i crnogorski? Zašto je to uopšte bitno? I kome je bitno? Serija reportaža sa prostora na kojem se ljudi odlično razumeju osim kada se ne razumeju.
Omladina na Jutjubu gleda sadržaje iz celog regiona. Ne dotiče ih pitanje da li se u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori govori isti jezik ili su to četiri jezika.
„Moja najdraža srpska riječ je viršla“, kaže nam uz smeh Nika Ilčić (19), najpopularnija >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << hrvatska jutjuberka. Trebalo joj je malo da ukapira da je to hrenovka. Za DW je ispričala i zašto koristi reč „bukvalno“ umesto „doslovno“, i zašto svi klinci u regionu imaju u svom rečniku beogradski sleng „ide gas“.
I, uopšte, koliko se njena generacija zamara pitanjem da li je srpskohrvatski i ono što je od njega ostalo jedan jezik ili četiri različita jezika? „Svi se razumijemo. U tom smislu bih rekla da pričamo istim jezikom“, kaže nam Nika. „Naravno, kad sednemo u školu na nastavu, gramatika i sve to nije ni približno isto.“
U ekipi satirične emisije „Dnevnjak“ iz Novog Sada su skoro pa veterani Jutjuba. Oni se obraćaju nešto starijoj publici, ali jednako su popularni u celom regionu. Za DW pričaju šta su mogli da nauče od „Top liste nadrealista“ i „Složne braće“. I koliko je vica već u samoj varijanti jezika.
***
Svako ima pravo da mu se sudi na maternjem jeziku – i to u sudnicama u Novom Pazaru može izgledati bizarno. Sudija govori srpski, a ovlašćeni tumač „prevodi“ na bosanski. A ako nema tumača, proces može da zastari.
„Kao da se postupak vodi na mađarskom ili francuskom, svaka stranka izlaže pa se daje prilika tumaču da prevede na bosanski jezik“, priča nam Edin Hodžić, sudija osnovnog suda u Novom Pazaru, kako izgleda kad neko insistira na prevodu sa srpskog.
Takvih je, dodaje, malo, mada zvanične statistike ne postoje. Ranije se dešavalo da prekršajni postupci zastarevaju jer nema ovlašćenih sudskih tumača. Sada, kada ih ima nekoliko, mnogo manje ljudi traži da im se sudi na bosanskom – to bi samo povećalo troškove suđenja koje moraju snositi ako budu osuđeni.
Ali zašto sam sudija Hodžić ne proglasi sebe govornikom i bosanskog jezika pa tako vodi postupak? „Imao bih pravo da vodim postupak na bosanskom jeziku, ali insistiram da se postupak vodi na srpskom jeziku jer ne želim da me stranke ispravljaju da sam nepravilno izgovorio neku reč na bosanskom.“, kaže, čuva dostojanstvo suda.
Dok u Srbiji, BiH i Crnoj Gori gotovo da nema tumača za jezike nastale iz srpskohrvatskog, u Hrvatskoj ih ima pregršt. U Zagrebu smo razgovarali sa pravom poliglotkinjom – ovlašćena je da prevodi makedonski, hrvatski, srpski i bosanski.
„Crnogorski ne govorim“, kaže nam Spomenka Demnieva. Naprosto, u Hrvatskoj nema gde da polaže ispit pa da nauči i crnogorski.
***
„Naš jezik je srpski. Pošto u našem bukvaru nemamo Ś i Ź, ja mislim da moja djeca ne treba da uče ta slova“, kaže nam Matija Milačić dok sa ćerkom Nađom lista crnogorski bukvar. Milačić je novinar i predsednik udruženja „Ćirilica“ u Podgorici i smatra da se crnogorski jezik nasilno odvaja od srpskog.
„Neki nastavnici čak kažu da moraju da pretrče ta dva slova. Jer i profesori su svjesni da nemamo mnogo primjera gdje se koriste“, dodaje Milačić. „Ovdje imamo primer za slovo Ź“, kaže, pokazujući knjigu gde piše reč „Źenica“.
Kako kaže mala Nađa? „Zjenica“, odgovara dete. „Svi kažu zjenica“, dodaje njen otac.
Sasvim drukčiju priču kazaće Novica Vujović, saradnik na Fakultetu za crnogorski jezik i književnost na Cetinju. „Pitanje fonema Ś i Ź problematizuje se iz kakvih politikantskih razloga ili nepoznavanja literature i stanja na terenu. Ti fonemi su opšta crnogorska karakteristika – kako u Baru, Herceg Novom ili Tivtu, tako od Pljevalja do Plava, Gusinja ili Berana.“
Novinar Samir Kajošević nam kaže da ni štampa ne koristi nova slova. „Imali ste period tokom referenduma o nezavisnost, period potrebe da se naglasi to novo crnogorstvo“, kaže on. „To je politička potreba da se ima nešto svoje, konkretno ta nova slova, da bismo se razlikovali od onoga gdje smo bili do juče. Više je politički nego realan problem.“
nastaviće se...
