Izvor: RTS, 17.Nov.2015, 14:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li petak 13. menja svet?
Serije terorističkih napada otvaraju mnoga pitanja, a ključno je kako zaustaviti delovanje takozvane Islamske države.
Nekadašnji ambasador Srbije i Crne Gore u Parizu i direktor agencije Beta Radomir Diklić, gostujući u emisiji "Talasanje" Radio Beograda 1, kaže da Pariz više niji isti grad i da će zbog velikog "političkog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zemljotresa" sada biti manje interesantan, ali veruje da će francuske vlasti učiniti sve da se Parižani vrate normalnom životu što sada nije moguće.
Kraj u kome se to dogodilo je kraj gde žive prevashodno Francuzi, jer sami Parižani tradicionalno izbegavaju delove grada gde su turisti, napominje Diklić.
Kada je u pitanju Oland, on se pre svega obraća francuskoj javnosti, ocenjuje Diklić, a ono što sledi je nastavak predizborne kampanje, kada se očekuje da opozicija još jače "udari na Olanda".
"Ne smemo zaboraviti da je Francuska učestvovala u rasturanju libijske države i sada to mora da se plati", smatra Radomir Diklić.
Ukazuje da u Francuskoj ima ljudi koji su islamofobi i da se sada može očekivati da Mari le Pen sve to iskoristi, kao i da je sada na celokupnom javnom mnjenju i medijima da pokušaju da suzbiju tu islamofobiju.
"Kada je u pitanju suspenzija Šengena, ja to razumem kao pojačanu kontrolu na svim graničnim prelazima između država", kaže Diklić.
Što se tiče opštine Molenbek u Briselu, Diklić kaže da tu žive ljudi koja su treća ili četvrta generacija Belgijanaca poreklom iz Maroka, ali da su oni samo poreklom iz Maroka.
"Njima se kroz sistem godinama samo govorilo da su oni ravnopravni, ali samo se govorilo", napominje on.
Govoreći o medijima u trenutnoj situaciji, Diklić napominje da bi sada mediji morali mnogo da vode računa, to jest maksimalno, kada govorimo o religijama, ali i da bi sama Evropa morala da reši pitanje izbeglica, jer zaustavljanje izbeglica je nemoguće, ali mora da se reši na jedan sistemski način, jer su ti ljudi u jednom beznađu.
Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić smatra da je u tom slučaju zakazala služba bezbednosti, a ne obaveštajna služba.
Problem tih službi je što su po definiciji neuspešne, jer se ni jedan njihov uspeh ne beleži, ali kada se dogodi tragedija to odmah izađe u prvi plan, kaže Dragišić. "Organizatori su napad uradili odlično, jer su se dobro kontraobaveštajno zaštitili", ocenjuje.
Upozorenje "Moguć je teror. Napad u Parizu" nije obaveštenje službama, kaže Dragišić i dodaje da je obaveštenje i upozorenje "da će se tad i tad dogoditi napad, da će ta i ta osoba uraditi to i to".
Smatra da je stvaranje atmosfere protiv muslimana sasvim očekivano i očekuje da će islamofobija dostići svoj vrhunac.
"Ja se ne bih začudio kada bi neke jedinice sada krenuli na ljude muslimanske veroispovesti, što je i cilj terorističkog napada kako bi došlo do političkih posledica, a EU to po svojim načelima ne bi nikako smela da dozvoli. Najvažnije sada je očuvanje religijskog mira u Evropi, jer narušavanje međureligijskih odnosa ne bi donelo ništa dobro", kaže Dragišić.
Koliko se cela situacija tiče i Srbije, Dragišić kaže da mi u ovom trenutku jesmo ugroženi, ali da ne treba širiti niti paniku, ali ni lažni optimizam, jer Balkan jeste na meti Islamske države.
"Mi na Balkanu imamo autohtono muslimansko stanovništvo, jer je oko osam miliona ljudi na Balkanu muslimanske veroispovesti. Mi sada ne možemo znati koliko je tačno ljudi preko zapadnih zemalja otišlo u sirijski rat, ono što sigurno znamo je za njih 50. Nama preti pokretanje međureligijskog rata na Balkanu", ocenjuje Dragišić.
Novinar nedeljnika Vreme Momir Turudić smatra da je reakcija francuskog predsednika Olanda pomalo histerična, jer je, kako kaže, uloga državnika da sagleda realno šta se desilo i da se u buduće to ne dogodi, kao i da se život građana vrati u normalu.
"Informacija da je Sirija fabrika terorističkih napada nije nova informacija, to je činjenica koja od početka sirijskog rata postoji. Ne vidim zašto bi se sada Oland time iznenađivao", kaže Turudić.
Kada u svetu dolazi do velikih lomova, dolazi i do jačanja ekstremizma, ukazuje novinar Vremena, ali ističe da je potpuno pogrešno posmatrati Islamsku državu kao nešto što je nastalo preko noći.
"Pa setimo se samo Libije. Libija je imala najviše onih koji su bili deo Al Kaide, ali to nisu ljudi koje je država organizovala u te redove. Vi ste imali Bin Ladena koji je u američkim medijima bio karakterisan kao borac za ljudska prava, a onda se desio 11. septembar, kao odgovor na rat u Avganistanu. To je bio isto histeričan odgovor tadašnjeg predsednika Džordža Buša. To je bio jedan medijski spektakl. Počelo je sa Irakom, Libijom i nadam se da se završava sa Sirijom", kaže Momir Turudić.
Ljude koji beže od ratnih strahota neće ništa zaustaviti, ističe on, i upozorava da je to pitanje koje se što pre mora rešiti.
