Izvor: Politika, 08.Avg.2015, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li novinar sme sve da objavi
Nemački konzervativni mediji bliski vladajućim demohrišćanima smatraju da je opravdano istražiti da li su njihove kolege izdale državu
Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Otkad je prošle nedelje izbila afera „Necpolitik”, sloboda štampe u Nemačkoj ne prestaje da bude nepresušni izvor sporenja među političarima, pravnicima, pa čak i među samim novinarima. Koplja se lome oko toga da li su novinari portala „Necpolitik” zaista počinili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << delo izdaje države ili su zapravo samo radili u interesu nemačke javnosti kada su u februaru i aprilu objavili poverljiva dokumenta nemačke tajne službe, koja dokazuju da je ona planirala da pojača špijuniranje korisnika društvenih mreža.
Sada već smenjeni savezni javni tužilac Harald Range u intervjuu za dnevni list „Frankfurter algemajne cajtung” brani svoju prvobitnu odluku da protiv novinara pokrene istragu, a na zahtev Savezne službe za odbranu ustava koja tvrdi da su objavljena njena tajna dokumenta.
„Nisam želeo da se kao pretučeni pas išunjam sa pozicije (tužioca), već da uzdignute glave izađem kroz vrata i da izbegnem da budem krivično odgovoran (za nečinjenje)”, rekao je Range, koji kritikuje odluku ministra pravde Hajka Masa da prekine nezavisnu stručnu analizu toga da li su novinari objavljivanjem tajnih dokumenata počinili delo izdaje, koju je Range naložio prošlog petka kada je privremeno zaustavio istragu pod pritiskom javnosti.
Angažovani nezavisni stručnjak saopštio je da je došao do zaključka da su neki izveštaji „Necpolitika” o Saveznoj služi za zaštitu ustava zaista bili izdaja državnih tajni. Međutim, zaključci nezavisnog stručnjaka su povučeni sa veb-sajta tužilaštva, a tužilac je smenjen.
„Uticanje na istragu samo zato što njeni rezultati nisu politički ugodni predstavlja nepodnošljivo nasrtanje na nezavisnost pravosuđa”, kaže Range i dodaje da, bez zvaničnog pokretanja istrage, on nije mogao da zatraži da nezavisni stručnjaci procene da li su novinari izdali državu.
Međutim, u svom jučerašnjem obraćanju na blogu, glavni urednik „Necpolitika” Markus Bekedal, koji je jedan od dvojice novinara protiv kojih je pokrenuta ova istraga, ističe da su mu „stručnjaci rekli da je tužilac mogao da zatraži ekspertsku procenu i bez pokretanja istrage, jer u Zakonu o krivičnom procesu nigde ne piše da je za analizu neophodno zvanično pokrenuti istragu”.
Bekedal zahteva da se istraga i zvanično završi, budući da je ona „na čekanju” što je termin koji ne poznaju nemačka krivičnoprocesna pravila. Prema njegovim rečima, vlasti mogu tako da ostave njega i njegovog kolegu Andra Majstera pod konstantnom pretnjom da će protiv njih biti preduzeta pravna sredstva. On ističe svoju zabrinutost da su zbog ove istrage on i njegove kolege pod prismotrom i na poslu i u privatnim životima.
„U istragama izdaje vlasti imaju kompletan arsenal mera za prismotru, koji im je na raspolaganju kada su u pitanju teroristi i najgori kriminalci”, ističe Bekedal i dodaje da te mere mogu da budu i zloupotrebljene. „Sada se suočavamo sa činjenicom da smo postali žrtve... što nije lep osećaj.”
I dok Bekedal traži da Nemačka poboljša svoj zakon o zaštiti uzbunjivača, nemački političari iz vlasti i opozicije, zbog ove afere, žestoko kritikuju ministra Masa, ali i ministra policije Tomasa de Mezijera, kao i šefa Savezne službe za zaštitu ustava Hana Georga Masena.
Međutim, nisu ni svi nemački mediji jedinstveni u odbrani svojih kolega, niti imaju isto poimanje slobode štampe. Tako konzervativni dnevni list „Velt”, blizak vladajućim demohrišćanima, smatra da je u potpunosti opravdana istraga za izdaju države, te da transparentnost koju propagiraju novinari-blogeri „Necpolitika” nije vrednost sama za sebe.
„Mali je korak od transparentnosti do totalitarizma. Potpuna transparentnost takođe znači potpuni nadzor. Državne institucije i privatna lica imaju legitiman interes za poverljivošću i tajnovitošću. Svako ko traži transparentnost obaveštajnih službi može odmah i da ih zatvori, što bi bio potpuni nemar”, piše komentator „Velta” i dodaje da i „svako ko poziva na ’odgovornost’ u procesuiranju ’Necpolitika’ trebalo bi prvo da provede neko vreme razmišljajući o svrsi i koristima slobode štampe i posledicama zahtevanja ’potpune transparentnosti’”.
Komentator „Velta” očigledno smatra da, zbog toga što je tajna služba dokument proglasila tajnom, nije bilo u interesu nemačke javnosti da sazna da je još 2013. Savezna služba za zaštitu ustava planirala da masovno prikuplja podatke sa društvenih mreža kao što su „Fejsbuk”, „Tviter” i „Jutjub” i da za to traži dodatni budžet od 2,75 milina evra. Osim toga, prema objavljenim dokumentima na „Necpolitiku”, tajna služba je osnovala posebno odeljenje s ciljem da proširi svoje kapacitete u nadzoru društvenih mreža, zapošljavajući 75 operativaca sa zadatkom da špijuniraju onlajn ćaskanja na „Fejsbuku”.
U moru međusobnih optužbi i rasprava o slobodi štampe i smeni tužioca, u nemačkoj javnosti upadljivo nedostaje odgovor na pitanje da li zaista nemačka tajna služba špijunira sve korisnike društvenih mreža. Štaviše, malo ko to pitanje uopšte i postavlja.
