Izvor: RTS, 21.Jan.2022, 06:56
Da li je Severna Koreja opasnost po opstanak kriptovaluta
Demokratska Narodna Republika Koreja uprkos dugogodišnjim oštrim međunarodnim sankcijama, nastavlja sa vrlo skupim razvojem i proizvodnjom balističkih, krstarećih i hipersoničnih raketa, te uvećavanjem nuklearnog arsenala. Do dobrog dela novca za te potrebe, smatra se, ona dolazi hakovanjem banaka, preduzeća i, u poslednje vreme, kriptovaluta.
Ovog meseca Demokratska Narodna Republika Koreja izvršila je još jednu seriju testova hipersoničnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i balističkih raketa usmerenu na usavršavanje tehnologije njihovog razvoja, odnosno koordinacije delovanja raketnih snaga.
Dok su vlade u Seulu i Tokiju po ko zna koji put izrazile "veliko žaljenje" povodom tih za njih nemilih i uznemirujućih događaja, vlasti u Vašingtonu pripretile su novim sankcijama, jer severnokorejske probe predstavljaju kršenje rezolucije Ujedinjenih nacija.
Pitanje je kakve će to sankcije biti kada je izolovani režim u Pjongjangu već decenijama pod međunarodnim sankcijama i paskom SAD i njenih saveznika, Južne Koreje i Japana, koji neprekidno vredno motre njene ekonomske aktivnosti i tokove novca koji idu preko preduzeća, diplomatskih predstavništava i svetskih finansijskih institucija.
Severnoj Koreji su zabranjivani trgovina, odnosno, uvoz i izvoz svega što se na bilo koji način može misaono dovesti u vezu sa primenom u vojsci, zamrzavani računi u bankama, zaustavljani i oduzimani brodovi.
Uprkos svemu tome, ona nastavlja s razvojem i proizvodnjom balističkih raketa svih dometa, nuklearnih bombi (uključujući tu i posebno razorne hidrogenske), hipersoničnih projektila, stacionarnih i pokretnih lansera za isporuku tih ubojnih sredstava (točkaša, guseničara i šinskih vozila, ali i podmorničkih lansera).
Odakle dolazi novac za vojskuDok se u 2016. u međunarodne sankcije protiv Severne Koreje nije ozbiljnije uključila Narodna Republika Kina, Pjongjang je prihodovao nekoliko milijardi godišnje od prodaje uglja, rude gvožđa i drugih ruda najmnogoljudnijoj zemlji sveta.
Deo njenog novca dolazi i od severnokorejskih radnika koji žive u inostranstvu, uglavnom u Kini i Rusiji, i obavezno dobar deo svojih primanja odvajaju za državu.
Od ranije je i poznato da Severna Koreja stranu valutu zarađuje hakovanjem. Čuven je slučaj iz 2016. kada su severnokorejski operativci nakon dužih temeljnih priprema provalili bezbednosni sistem centralne banke Bangladeša i "očistili" 81 milion dolara.
Oni su tada bili na putu da ukradu čak 951 milion dolara sa računa te banke u SAD, ali su transfere koje su inicirali slučajno zaustavili Amerikanci pošto se filipinska banka na koju su pokušali da prebace novac nalazila u ulici Jupiter u prestonici Manili, a bezbednosni sistem američke Federalne banke je u svojoj bazi podataka imao zabeležen iranski brod istog imena kao sumnjivi subjekt čije transakcije treba digitalno pratiti u sklopu sankcija protiv te bliskoistočne zemlje.
Severnokorejski hakeri koji rade za državu na Zapadu poznati su kao "grupa Lazarus" i o njima je već napisano mnogo članaka, od kojih su najnoviji oni koji ovih dana prenose procene američke analitičke kompanije "Čejnanalisis" da je 2021. godina bila vrlo plodonosna za talentovane programere nasledne komunističke despotovine s Korejskog poluostrva.
Ta kompanija, naime, smatra da su sajber specijalci Kim Džong Una u 2021. uspeli da ukradu blizu 400.000.000 dolara u kriptovalutama, što je povećanje za oko 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Interesantno je da je samo petina prihoda koje je grupa Lazarus u prošloj godini stekla hakerskim napadima na virtuelne valute dolazi od bitkoina – stručnjaci američke kompanije smatraju da se na udaru severnokorejskih hakera našlo najmanje sedam kriptovaluta, pri čemu je najveća šteta pričinjena po vrednosti drugoj svetskoj virtuelnoj valuti iter (ether).
Po izveštaju Ujedinjenih nacija iz 2019, Severna Koreja je raznim vrstama hakovanja do tada ukupno zaradila oko dve milijarde američkih dolara. Kada je krađa kriptovaluta u pitanju, "Čejnanalisis" za najberićetniju godinu za severnokorejske hakere uzima 2018, kada su oni, navodno, prisvojili te valute u vrednosti od oko 550 američkih miliona dolara.
Smatra se da trenutno u svetu postoji više hiljada virtuelnih valuta, a njihov broj, kao i sama priroda, to što su stvorene s ciljem da se izbegne državna regulacija i posredovanje banaka i brokera, čine praćenje sajber pljački sve težim, ako ne i nemogućim. Zato je organizovani sajber kriminal ono što, čini se, predstavlja idealan metod za zaobilazak ekonomskih i finansijskih sankcija.
Američki komentatori smatraju da ranjivost tih valuta na pljačku, uz društveni pritisak zbog ogromnog energetskog utroška koji zahteva njihovo sticanje, može biti ono što će drastično oboriti njihovu vrednost i sprečiti ih da postanu mejnstrim u trgovini. Po toj školi mišljenja, Severna Koreja je bitan faktor koji svojim delovanjem može ugroziti opstanak kriptovaluta.
.jpg)
