Izvor: Press, 14.Jan.2015, 22:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Kina novi MMF?
Kina u Latinskoj Americi igra sve važniju ulogu. U sledećih deset godina planirane su investicije u visini od 250 milijardi evra. No šta Kina očekuje zauzvrat?
Put od Kine do Južne Amerike je dug. Sam let traje više od jednog dana. No to ne menja činjenicu da su veze između Kine i Latinske Amerike sve čvršće. To je vrlo pokazala i konferencija Kine i Zajednice latinskoameričkih i karipskih država >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << (Celac) održana u Pekingu. “Radi se o tomu da zemlje Celaca i Kina prodube svoje odnose” rekao je kineski predsednik Jingping obraćajući se gledaocima kineske televizije. Članice Celaca su sve zemlje američkog kontinenta osim SAD-a i Kanade.
Južna polovina američkog kontinenta je dugo slovila kao interesna sfera SAD-a. No Kina je u međuvremenu najjači trgovinski partner Čilea, Perua i Brazila a u Meksiku, Argentini i Venezueli je na drugom mestu. Stvari postaju još jasnije ako se u obzir uzme činjenica da se trgovinski obim između Kine i Južne Amerike s 10 milijardi godišnje 2010. povećao na 257 milijardi u 2013. Uz to još treba kredite koje je Kina ponudila svojim južnoameričkim partnerima.
Najveći dužnik Kine trenutno je Venezuela s oko 50 milijardi dolara. U međuvremenu se Kina, kako procenjuju stručnjaci, naspram zemalja s finansijskim poteškoćama, ponaša poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). No prednost kineskog novca je uočljiva već na prvi pogled: kamate su niske i uvjeti su mnogo blaži nego kod MMF-a. Recimo poput strogih uslova o stabilnosti državnog budžeta.
„Kina popunjava prazninu koju ostavlja MMF kako bi sklopila dugoročne veze i obranila vlastite interese“, kaže Miguel Otero-Iglesias, znanstvenik sa španjolskog instituta Real Instituto Elcano, koji djeluje u sklopu dnevnika El Pais. Dugoročne veze sklopljene preko kredita Kini osiguravaju pristup sirovinama i energentima. A time se stvaraju i nova tržišta za kinesku robu.
„Prijateljska“ glasanja
„Dugoročno gledano će Kina svoj uticaj još proširiti“, smatra Viktor Mijares iz hamburškog instituta za globalne studije GIGA. On podseća na kinesku strategiju u Africi gde Kini nije samo bilo stalo do lokalnih sirovina nego i do toga da dugoročno eksploataciju u samoj zemlji stavi pod svoju kontrolu, bilo kroz kinesku tehnologiju, bilo kroz kineske investicije i osoblje.
Slično se događa i u Južnoj Americi, a jedan od primera za takvu strategiju je i izgradnja kanala između dva okeana u Nikaragvi. Ekonomski uticaj će, kako predviđaju stručnjaci, popratiti i politički. „Zemlje koje su snažno zavisne od kineskog kapitala poput Venezuele će to pre ili kasnije osetiti i na političkom planu“, kaže Mijares ukazujući na članstvo Venezuele u Veću sigurnosti Ujedinjenih nacija kao i u Veću za ljudska prava. „Za Kinu je važno da u ovim gremijima može računati sa sigurnom podrškom kad god se ovde bude raspravljalo o pitanjima koja su od interesa za Kinu“, ističe Mijares. Jang Jiang , profesorica na Visokoj ekonomskoj školi u Kopenhagenu, potvrđuje trend po kojem zemlje s velikom količinom kineskog novca, redovno u telima UN-a glasuju u interesu Kine.
Prosvedi protiv gradnje kanala u Nikaragvi
No da Kina svoje odnose kroji prema političkim i ekonomskim interesima, nije ništa novo. Jonas Wolff iz hesenske Zaklade za istraživanje sukoba i mira smatra da su optužbe po kojima političari koji sarađuju s Kinom ne neguju preteranu ljubav prema demokratskim tekovinama, neosnovane.
- Iako neke političare, poput ekvadorskog predsednika Rafaela Correu optužuju da su diktatori, oni su izabrani na demokratskim izborima i vladaju na demokratski način, kaže Wolff. Položaj SAD-a u Latinskoj Americi je sve nesigurniji. Kinezi su i ovde u usponu.
