Izvor: Vostok.rs, 26.Okt.2012, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li Evropa opet probava crveno?
26.10.2012. -
Mnogi stručnjaci smatraju da je uspeh na izborima evropskih socijal-demokrata različitih struja, koji se svrstavaju u tabor „levičara“ bio programiran dugo vremena pre početka ekonomske krize, koja sudeći po svemu, ni ne namerava da se završi.
Sadašnja Evropa je u mnogome rezultat delatnosti „levičara“. Osnovna ljudska prava kao što je pravo na zdravstvo, obrazovanje, pravo na rad – sve to kao da je prepisano iz njihovih političkih programa. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Analitičari su smatrali da je HH vek Evropljanima dao dobru lekciju, odučivši ih jednom zauvek od igranja s crvenom bojom. Sad se ispostavlja da su pogrešili.
Na izborima za senat koji su održani u Češkoj levičari su prvi put dobili ustavnu većinu u gornjem domu parlamenta. Pobedu na parlamentarnim izborima koji se održavaju u Litvaniji osvaja opoziciona Partija rada posle koje slede lokalni socijal-demokrati. Sve su to karike istog procesa – „skretanja ulevo“ Istočne Evrope.
Inače je teško objasniti pomenute rezultate izbora u Češkoj. Većina birača je glasala ili za socijal-demokrate (to još nekako može da prođe) ili baš za komuniste. Ako se stvari budu tako odvijale, u Češkoj može da se pojavi „levičarski“ senat rekao je za „Glas Rusije“ češki politički analitičar Jan Petranek.
- Desničari su izgubili zato što tvrdoglavo nisu želeli da oslušnu stvari koje brinu društvo. U zemlji preteći raste broj nezaposlenih (pred kraj godine biće ih do 9 procenata radno sposobnog stanovništva). Ministarstvo finansija povećava poreze. Državni dug je dostigao astronomsku cifru. I pritom se ispostavlja da Češka za sumanuti iznos treba da kupi švedske lovce „Gripen“, da sopstvena avijacija navodno nije u stanju da osigura bezbednost vazdušnog prostora. Ljude nervira ovo nerazumno ugledanje na budžetsku politiku EU i vojnu doktrinu NATO. Setimo se nedavnih masovnih protesta protiv sistema PRO SAD. Očajanje i razočarenje predstavljaju glavni rezultat izbora, na koje nije došlo da glasa dve trećine stanovništva. A oni koji su došli izrazili su protest davši većinu svojih glasova „levičarima“. Vladajuća koalicija nije umela da ponudi ljudima jasnu politiku koja bi Češkoj obezbedila napredak.
Slična situacija nastaje u većini istočnoevropskih zemalja. „Levičari“ zasad gube samo u Mađarskoj i Poljskoj (čije vlasti su odnele relativnu pobedu u borbi s posledicama ekonomske krize). Međutim, i poljski konzervativci se sve češće naoružavaju socijalnom retorikom. Što se tiče baltičkih zemalja, od njih je „najlevlja“ Litvanija. Međutim, ni susedi ne zaostaju. O situaciji u Litvaniji i Letoniji za „Glas Rusije“ je govorio letonski politikolog Jurij Sokolovski:
- Postoji osovina „levičari-desničari“ u Letoniji, postoji osovina „ konzervativci-liberali“. I postoji osovina, koja u proteklih 20 godina određuje letonsku političku elitu „Rusi-Letonci“. Često se dešava da se takozvane ruske partije nazivaju „levičarskim“, a „letonske“ partije za koje glasa letonsko stanovništvo Letonije se nazivaju „desničarima“. Iako ova podela ni iz daleka nije uvek tačna. Zato što među „letonskim“ strankama ima takvih koje koriste „levičarski“ populizam. A situacija koja je nastala u Litvaniji, gde je došlo do „levičarskog“ prevrata, najverovatnije se ne može desiti u Letoniji. U Litvaniji nema jarko izražene nacionalne ose, zato što u Litvaniji ima malo Rusa. Iako su s vremena na vreme postojali pokušaji da se stvori takozvana „levičarska“ letonska stranka. Na primer, početkom 2000-ih godina bila je uspešna Demokratska stranka Letonije. Ona je čak rukovodila Riškom skupštinom. Međutim, prebrzo su došli na vlast, onda su se raspali, diskreditovali su se i sišli s političke scene. Praktično, ne postoje letonske „levičarske“ partije, ili prosto tavore. „Desničarskih“ ruskih partija takođe nema. Zato što se sve stranke koje predstavljaju stanovnike Letonije koji govore ruske, nominalno smatraju „levičarskim“.
Izgleda da se Istočna Evropa ponovo okreće idejama socijalne pravde. Naravno, ne u onom idealističkom obliku koji je bio popularan pre 50 godina. Međutim, istorija se zaista razvija po principu klatna. Nije moguće zaustaviti ga. A da klatno istorije ne bi i ovog puta razrušilo evropsku civilizaciju, na njegovom putu ne treba graditi zaklone smetove od političkih mitova iz proteklih epoha.
Sergej Duz,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/Albertane/cc-by-sa 3.0
