Izvor: Kurir, 09.Nov.2015, 20:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DOSTA IM JE PLJAČKE BAHATIH POLITIČARA: Rumuni hoće zemlju bez korupcije

DOSTA IM JE PLJAČKE BAHATIH POLITIČARA: Rumuni hoće zemlju bez korupcije

Rumunija je poslednjih godina pojačala borbu protiv korupcije i među osuđenima za to delo su bivši premijer, ministri, gradonačelnici, Rumunima je dosta stare garde političara koji u politiku ulaze zbog bogaćenja.

Požar u noćnom klubu u Bukureštu, sa, do sada, 44 žrtve i više od 100 teško povređenih mladih, postao je prekretnica za brojne Rumune koji su već dugo ozlojeđeni zbog korupcije. Rumunija je posle požara ostala bez vlade pod pritiskom javnosti ali su mnogi >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << skeptični da će protesti bez lidera na ulicama rumunskih gradova uspeti da oteraju stari poredak.

Iako je Rumunija poslednjih godina pojačala borbu protiv korupcije i među osuđenima za to delo su bivši premijer, ministri, gradonačelnici, Rumunima je izgleda dosta stare garde političara koji već četvrt veka, od kraja komunizma u toj zemlji, u politiku ulaze zbog bogaćenja.

Protesti su počeli nakon požara u noćnom klubu u Bukureštu 30. oktobra za koji Rumuni krive slabo sprovođenje zakona i korupciju. I nakon što je premijer Viktor Ponta 4. novembra podneo ostavku protesti su nastavljeni, što ukazuje na duboko nezadovoljstvo u rumunskom društvu zbog korupmiranih političara koji vode zemlju od svrgavanja komunističkog diktatora pre 25 godina.

Politički analitičar Kristijan Parvulesku (Cristian Parvulescu) kaže da je požar u diskoteci bio "kap koja je prelila čašu", s obzirom na rašireno osećanje "da je bilo ko od nas mogao da bude tamo". "Ljudi osećaju potrebu za promenom, za novim licima. Gledamo ista lica već 25 godina i to je dovelo do revolta, nedostatak konkurencije je realan", rekao je Parvuelsku, dekan Nacionalne škole za političke studije i javnu administraciju u Bukureštu.

Tužilaštvo za borbu protiv korupcije predvođeno Laurom Kodrutom Kovesi (Codruta) poslednjih godina pojačava borbu i zahvaljujući njegovom radu u 2014. je zabeležena rekordna 1.051 osuđujuća presuda prema 743 godinu dana ranije. Očekuje se da u 2015. broj presuda bude još veći nego 2014.

Među osuđenima za korupciju od januara 2014. su jedan bivši premijer, sedam bivših ministara, jedan pomoćnik ministra, četiri poslanika, jedan poslanik Evropskog parlamenta, 39 gradonačelnika, 25 sudija i dva tajkuna. Istrage korupcije i presude vođene su protiv ljudi iz svih vodećih političkih partija u rumunskom parlamentu, od vladajuće Socijaldemokratske stranke i njenog manjinskog partnera - Nacionalne unije za napredak Rumunije, do opozicione Liberalne partije, što za posledicu ima uverenje da se političari bave politikom da bi se bogatili.

Međutim, s obzirom da su mnogi poslanici kritični prema borbi protiv korupcije, rešenje nije jednostavno i malo je verovatno da će stara garda lako prepustiti vlast i odustati od svog načina vođenja politike.

"Stara garda je toliko ukorenjena a demonstranti nisu jedinstvena grupa koja zna kako želi da im izgleda budućnost, osim što znaju da sadašnji sistem mora da se promeni", kaže rumunski ekspert i profesor na Otvorenom univerzitetu Danijel Bret (Daniel Brett).

"U ovom trenutku svi žele da se otarase starog sistema ali niko ne zna čime ili kako ga zameniti", rekao je taj stručnjak u intervjuu za agenciju AP. Demonstranti, koji su danima protestovali u Bukureštu i drugim rumunskim gradovima, uz borbu protiv korupcije, od političara traže i da ne budu arogantni i izozlovani od problema običnih ljudi.

U večernjim satima 7. novembra hiljade ljudi zakrčile su Univerzitetski skver, tradicionalno mesto okupljanja na protestima protiv vlade u Bukureštu. "Mi tražimo promene od ljudi koji nas vode, tražimo da nas poštuju, tražimo manje korupcije", kaže tridesetogodišnji grafički dizajner Oktavijan Rakita (Octavian Rachita) koji dolazi na proteste već pet dana.

Arhitekta Aniela Ban (30) ističe da želi da se "oseća bezbednije"."Ono što se desilo (požar u klubu Kolektiv) posledica je korupcije. Potrebni su nam bolji zdravstveni i obrazovni sistemi", rekla je Ban.

Protesti su izgleda pokazali da su lideri nespremni. "Bili su šok za političare. Nisu ih očekivali", kaže Parvulesku i dodaje: "Ti protesti su zarad demokratizacije Rumunije. Ljudi žele veću demokratiju. Naša demokratija je samo fasada".

Demonstranti su svoju ljutnju usmerili i na bogatu i moćnu rumunsku pravoslavnu crkvu optužujući je da je ostala nema na izlive nacionalne žalosti posle požara. Crkva je i inače pod pritiskom, s ozbirom da se od vlade traži da joj ukine finansijske privilegije. "Želimo bolnice, ne crkve", jedna je od parola koje su demonstranti uzvikivali na protestima.

Protesti u Rumuniji javljaju se u ciklusima od svrgavanja i pogubljenja komunističkog diktatora Nikolaja Čaušeskog 1989. godine kada je stradalo više od 1.300 ljudi. Ponta je na vlast došao u maju 2012, par meseci nakon velikih protesta, obećavajući promene. Međutim, Rumune je Ponta naljutio jer se nije držao obećanih reformi. On je odbio da se povuče kada je u junu 2012. optužen za plagiranje doktorske teze. Nije se povukao ni kada su u junu 2015. tužioci objavili da vode istragu zbog sumnji na izbegavanja poreza, pranje novca i sukob interesa u vreme kada je Ponta bio advokat između 2007. i 2008.

Ponta negira malverzacije. Tužilaštvo takođe istražuje bivšeg Pontinog ministra finansija Darujusa Valkova (Darius Valcov) koji je optužen da je uzeo dva miliona evra mita dok je bio gradonačelnik. Tužioci kažu da je Valkov, koji je podneo ostavku u martu 2015, u sefu prijatelja krio slike Pikasa i Renoara i tri kilograma zlata.

Rumunski predsednik Klaus Joanis (Iohannis), nekadašnji gradonačelnik grada Sibiu, poreklom Nemac, koji je iznenadio pobedivši Pontu na predsedničkim izborima u novembru 2014, takođe je došao na vlast uz podršku spontanog revolta. Protesti su tada izbili zato što je rumunskim emigrantima u evropskim prestonicama bilo otežano glasanje na nacionalnim izborima.

Joanis je ovih dana bio ključna ličnost Rumunije pošto je postavio premijera tehničke vlade i razgovarao da civilnim društvom o socijalnim promenama koje građani traže. "Rumuni žele novi pristup i nove načine vođenja politike", kazao je rumunski predsednik koji je 8. novembra uveče razgovarao sa učesnicima protesta u Bukureštu.

Izvor: AP/AEurActiv.rs

Autor: EPK

Nastavak na Kurir...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Kurir. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Kurir. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.