Izvor: Politika, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čvrste spone Crne Gore i Srbije
Nema nijedne oblasti u kojoj Crna Gora ne može sarađivati sa Srbijom. To je pokazao i sporazum dveju vlada o saradnji u oblasti odbrane, koji je pre neki dan potpisan u Podgorici, kao i definitivan dogovor sa Vladom Srbije o izgradnji modernog graničnog prelaza na Gostunu. Jasno je da je Srbija najznačajnije tržište za crnogorski turizam. Bila je to i u onim godinama kada su nas na drugim destinacijama gotovo zaboravili, to je i sada kada beležimo najbolje turističke sezone u poslednjim decenijama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Međusobna saradnja moguća je u saobraćajnom povezivanju i stavljanju u punu funkciju Luke Bar, a sa Srbijom u vezi je i deo naših energetskih potencijala. Vidim veliki obostrani interes da tu saradnju iz dana u dan činimo konkretnijom – kaže u intervjuu za "Politiku" predsednik Vlade Crne Gore Željko Šturanović.
Da li je Crna Gora otvorena za investicije iz Srbije?
Naravno da smo otvoreni za investicije iz svih zemalja, pa bez ikakve sumnje i iz Srbije. Nedavno je na naše tržište telekomunikacija ušao treći operater mobilne telefonije, i to upravo iz Srbije. Još niz značajnih investicija iz Srbije stiglo je u Crnu Goru.
Srbija je iskazala interesovanje za ulaganja u Luku Bar i Željeznicu Crne Gore?
Prošlog utorka smo usvojili program restrukturisanja barske Luke sa namerom da u narednom periodu uđemo u proces privatizacije. Uskoro ćemo isto učiniti i sa Željeznicom. Očekujemo ozbiljne investitore, a svakako i iz Srbije.
Da li će li se konačno graditi autoput Bar–Boljari, prema Srbiji?
Vlada je uspela u minuloj godini da razreši neke dileme oko kapitalnih investicija poput vodoizvorišta sa kojeg će se snabdevati regionalni vodovod za primorje, trase autoputa prema severu, deponije za čvrsti otpad i druge. Od dve opcije izgradnje autoputeva – jadransko-jonske i one prema severu – dali smo prioritet ovoj drugoj kako bismo uravnotežili regionalni razvoj i izgradnjom moderne saobraćajnice stvorili uslove za valorizaciju turističko-privrednih i drugih potencijala severa Crne Gore. U toku je izrada projektnoplanske dokumentacije, a u oktobru 2008. planiran je početak radova na terenu.
A hidroelektrane na Morači?
Crna Gora ima deficit električne energije od blizu 40 odsto. Nadoknađujemo ga uvozom, ali – uvezena struja je sve skuplja, jer je deficit prisutan u mnogim zemljama regiona, pa se ta visoka cena preliva na račune krajnjih potrošača. S druge strane, to znatno uvećava naš spoljnotrgovinski deficit. Zbog toga su potrebni novi izvori električne energije. Treba imati u vidu da je Crna Gora iskoristila svega 17 odsto hidropotencijala, dok je taj procenat u Srbiji daleko veći. Za koje ćemo se nove izvore opredeliti, odgovor će dati struka, i to nakon dovršetka dva kapitalna dokumenta – Prostornog plana do 2020. i Strategije razvoja energetike do 2025. koji su nakon javne rasprave sada u završnoj fazi. Posebnu brigu vodićemo o zaštiti životne sredine i održivom razvoju.
Kako ocenjujete dosadašnji tok privatizacije?
Promenom vlasničke strukture, koja je ubrzala ekonomski razvoj Crne Gore, došli smo do direktnih stranih investicija, do novih tehnoloških rešenja u kompanijama i obezbedili da naša privreda bude konkurentna na širem prostoru. Do sada su u Crnu Goru investirale kompanije iz 47 zemalja od čega smo prihodovali oko 700 miliona evra, dok su ugovorene investicije iznosile preko milijardu. Pomenuću "Dojče telekom", "Matav", "Interbru", "Helenik petroleum", "Aman risorts", Pitera Manka, "Hit", "Triglav", "Iberostar", "IM Plus", "Daido metal", "Sosijete ženeral"... Te kompanije su vremenom više investirale nego što su planirale, što govori da smo stvorili jako dobar i pouzdan ekonomski ambijent. Samo u ovoj godini dobili smo 1.200 evra stranih investicija na svakog stanovnika Crne Gore, po čemu smo lider u regionu i šire.
Koje greške nećete ponoviti prilikom prodaje preostalih šezdesetak neprivatizovanih preduzeća?
U završnoj fazi privatizacije posebno ćemo voditi računa o visini investicija sa aspekta zaštite životne sredine, kao i o kvalitetnim socijalnim programima, kako bi na odgovarajući način bili zbrinuti mogući viškovi zaposlenih. Za razliku od početnih faza privatizacije, pre desetak godina, Crna Gora je sada u situacija da bira kompanije koje predstavljaju brend na svetskom tržištu.
Da li je odustajanje od privatizacije EPCG-a greška ili mudar ekonomski potez?
Nismo odustali! Strategija razvoja energetike daće odgovor koji model privatizacije Elektroprivrede treba izabrati i do koje granice će biti realizovan. Odustajanje od privatizacije Termoelektrane "Pljevlja" rezultat je okolnosti koje su dobro poznate – Skupština Crne Gore je donela takvu preporuku, a Vlada je prihvatila.
Nedavno ste priznali da će inflacija biti veća od projektovane. Šta je uzrok ovakvom trendu?
Tačno je da će inflacija u ovoj godini biti veća od projektovane, ali to nije nikakva specifičnost crnogorske ekonomije. U vašem listu nedavno sam pročitao tekst "Bauk inflacije kruži Evropom" koji se veoma analitički bavi ovom temom. Neke objektivne okolnosti, pre svega poremećaji na regionalnom i svetskom tržištu, dovele su do rasta cena u maloprodaji. Svi dobro znamo da je suša pogodila sve poljoprivredne proizvođače, pa i najveće svetske izvoznike pšenice, što je uzrokovalo rast cena. Takođe, cena nafte na svetskoj berzi je od početka ove godine porasla za oko 50 odsto, a Crna Gora sve količine mora da obezbedi iz uvoza. Pored ovoga, reformom zajedničke evropske poljoprivredne politike smanjene su ili ukinute subvencije za izvoz, što je poskupelo pojedine artikle.
Kako ćete zaštititi ugroženi standard građana?
Punu pažnju posvetićemo rastu spoljnotrgovinskog deficita, razlikama u regionalnom razvoju, nedostajućoj infrastrukturi, pa smo doneli i poseban program sanacije negativnih uticaja. Nisam zadovoljan što jedan broj naših građana ima nizak životni standard i što nije povećan kvalitet njihovog života. Čvrsto sam uveren da će u narednom periodu sve veći broj građana i na svom porodičnom budžetu osetiti efekte ukupnog ekonomskog razvoja.
Šta je konkretno urađeno na suzbijanju korupcije i može li proces pridruživanja Crne Gore evropskoj porodici biti usporen, naročito nakon izveštaja evropskih organizacija o ovom problemu?
Vlada je pripremila veliki broj zakona koji su doneseni u Skupštini, a koji za cilj imaju borbu protiv kriminala i korupcije. Uveravam vas da sve aktivnosti ove vlade vode ka jačanju državnih institucija koje će moći da prepoznaju sve sofisticiranije oblike kriminala i adekvatno odgovore na kriminalne ili korupcionaške aktivnosti. Naš put ka evropskim i evroatlantskim integracijama ne može zbog toga biti usporen. Podsetiću da smo u rekordno kratkom roku potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i tokom naredne godine apliciraćemo za sticanje statusa zemlje kandidata.
Zašto su Crnoj Gori potrebni Partnerstvo za mir i ulazak u NATO, i da li takvu odluku treba doneti u parlamentu ili na referendumu?
Članstvo u NATO-u doneće Crnoj Gori dodatne prednosti u odnosu na one koje smo ostvarili ulaskom u Partnerstvo za mir. Svaka država članica dobija čvrstu garanciju da će njen suverenitet i teritorijalni integritet biti očuvani. U okviru NATO-a, Crna Gora će se uključiti i u veliki broj nevojnih aktivnosti – obuku za borbu protiv terorizma i svih oblika kriminala, jačanje sposobnosti da odgovorimo na prirodne, ekološke i druge krize, naučnu i tehnološku saradnju... Pozitivan je uticaj na turizam i ekologiju, što potvrđuje i podatak da su osam od deset najuspešnijih turističkih zemalja sveta članice NATO-a. Konačnu odluku o ulasku u NATO treba da donese Skupština.
Poslednjih nedelja imali ste dinamičnu diplomatsku aktivnost, posebno na regionalnim skupovima u Skoplju (CEFTA) i Sofiji (CEI). Koliki značaj vlada pridaje regionalnoj saradnji?
Crna Gora dobro zna da je regionalna saradnja preduslov širih integracija. Ova vlada je prepoznata kao aktivan i konstruktivan partner svima u regionu, biće to i ubuduće, jer ceo naš region vidimo u perspektivi kao deo evropske porodice. Na tom putu jedni drugima možemo puno da pomognemo. Spremni smo da našu pomoć ponudimo svima, a isto tako da je, bez ikakvih kompleksa, i zatražimo od onih koji nama mogu pomoći. Otuda i intenzivna komunikacija sa susedima, kroz regionalne inicijative, ali i kroz bilateralne susrete.
Možete li nam, na kraju, reći još nešto o planovima vlade za iduću godinu?
Nastavljamo izgradnju moderne demokratske države, sa jakim institucijama. Jačaćemo administrativne kapacitete, podizati životni standard, dalje afirmisati Crnu Goru na međunarodnom planu... Do kraja marta usvojićemo strateški dokument – Nacionalni program za integraciju u EU, u čiju izradu je uključeno preko 300 vladinih službenika i više od 40 evropskih eksperata. Počećemo da realizujemo projekte autoputa prema severu, regionalnog vodovoda, dovršićemo proces uključivanja Crne Gore u STO i u drugoj polovini 2008. postati punopravni član. Apliciraćemo za članstvo u EU. Planiramo da početkom 2008. donesemo veoma ambiciozan program rada vlade za tu godinu, čiji će najveći deo biti posvećen donošenju velikog broja zakona i drugih propisa u cilju kvalitetne implementacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i novog ustava naše države.
--------------------------------------------------------------------------
Dvojno državljanstvo
Ustavni rok za rešenje tog pitanja je godinu dana i počeli su razgovori dve vlade o tome. Nakon što je naš ministar unutrašnjih poslova nedavno, na neformalnom sastanku sa kolegama u Beogradu, inicirao rad na takvim sporazumima sa svim državama nastalim iz bivše SFRJ, iz Srbije smo dobili početni predlog u vidu sporazuma bivše državne zajednice SCG i BiH. Sličan dokument ponudili su nam i iz Hrvatske, kao osnovu za dalje usaglašavanje. Na osnovu ponuđenih dokumenata naši ekspertski timovi radiće na rešavanju ovog pitanja u skladu sa međunarodnim standardima i našim interesima i potrebama.
[objavljeno: ]
