Izvor: Politika, 13.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari nasleđa
Pravedna Rusija će "slediti kurs predsednika Putina", ne dopuštajući da bilo ko odstupi od njega Rusija ima priliku da bude retka zemlja u kojoj i vlast i opozicija podržavaju Kremlj – ukoliko se ostvari obećanje jedne upravo obrazovane formacije, stvorene s namerom da marginalizuje komuniste Zjuganova i zauzme mesto oponenta Ujedinjene Rusije.
Reč je o Pravednoj Rusiji: otadžbini, penzionerima, životu – malo rogobatnom konglomeratu naziva dosadašnje Rodine, Partije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penzionera i Partije života, na čiji se prethodni identitet sada upućuje naslovom. Namera "pravičnih" je da u borbi za novu dumu (novembra 2007) pokriju političko polje levo od centra. U njemu je, zalazeći u vode raspoloženja socijalno degradiranih društvenih slojeva, dosad suvereno lovio glasove KPRF.
Suprotan prostor kontroliše "partija vlasti", glavni oslonac Kremlja u Dumi, Ujedinjena Rusija. "Ujedinjeni" drže dve trećine od ukupno 450 deputatskih mesta. Nije im, dakle, neizvodljivo da izguraju bilo kakav zakonski predlog vrha države ili čak promene ustav zemlje.
Nedavno, dok se u javnosti još spekulisalo mogućnošću da šef države produži vlast i trećim mandatom, Duma je odmah imala na stolu inicijativu da se "papir" zakona prekroji prikladno "Putinovoj meri". Sve je, dabome, odloženo u stranu – ali tek pošto je šef Kremlja istupio odlučno, rekavši da nema nameru da prekrši Ustav Rusije.
Dva stava
Za start Pravedne Rusije karakteristična su dva stava.
"Ako je Ujedinjena Rusija partija vlasti, mi ćemo postati partija naroda", glasi prvi, razumljiviji.
Artikulisan je izjavom lidera "pravičnih" Sergeja Mironova, koji je ovog trenutka predsednik Saveta Federacije. Drugi stav je takođe iz njegovih reči: "Mi ćemo slediti kurs predsednika Vladimira Putina i nećemo dopustiti nikome da odstupi od njega kada Putin napusti svoje mesto 2008."
Reklo bi se, "pravični" se prijavljuju za čuvare "Putinovog testamenta" – bez obzira na to što šef države kaže da će, pre polaska s dužnosti, sam preporučiti ličnost kojoj će poveriti Kremlj. Međutim, ko bi to mogao odstupiti od "kursa predsednika Putina" ostavljenog u amanet? Ujedinjena Rusija koja je zbog podrške Putinu formirana?
U euforiji ujediniteljstva takvo pitanje je bez odgovora, pa je ruski analitičar Vladimir Pribilovski velikim delom u pravu kada kaže da ga "partija vlasti" i njen novi rival podsećaju na "na gazdinu sobaricu u opoziciji gazdinom baštovanu".
Više nego izjavama, razlozi pojave još jednog pretendenta na mesto opozicije objašnjeni su ruskom stvarnošću. Bunt penzionera januara 2005. iznenadio je Moskvu širinom nezadovoljstva materijalno degradiranih slojeva, čije je slabo stanje potkrpljivano subvencijom troškova stanovanja, elektrike, grejanja, prevoza i zdravstvene zaštite.
Stišana buna
Braneći te svoje povlastice nekadašnjeg SSSR-a, penzioneri su masovno izašli na ulice. Ali iz Moskve, gde je počela, njihova "revolucija" je munjevito počela da se širi prostorom, zahvativši još Samaru, Penzu, Baraul, Kazanj, Stavropolj i druge, tako da je revolt podigao na noge čak Habarovsk i Vladivostok, na ruskom Dalekom istoku.
Nezadovoljstvu penzionera pridodato je i nezadovoljstvo vojnih lica, pa se u jednom času učinilo da se plamen "opasnog raspoloženja" naglo širi – i to u psihozi tek minule "narandžaste revolucije" u Ukrajini. Iznad glava mase ukazali su se transparenti s porukom "Putine, povuci se."
Podignuta masa smesta je prošarana "nepoželjnim elementima" ruskih radikalnih formacija raznih boja, a "partija vlasti" se obrela pred ne malim problemom, tražeći "glavnog odgovornog". Bilo je potrebno pronaći i isturiti neku žrtvu, u hitnoj odbrani šefa Kremlja. Ali ko bi to mogao biti, kada o svemu odlučuje predsednik? U punom svetlu se ukazala manjkavost sistema, u kojem sve lovorike i sva kletva pripadaju samo jednoj ličnosti.
"Revolucija penzionera" je stišana uz gubitke njenih učesnika, pošto približno 60 odsto korisnika subvencija nije nadoknadilo svoje male, ali životno važne oduzete koristi novčanim "nadoknadama". Međutim, Kremlj je shvatio čije je lovište u prostoru tih nejakih nezadovoljnika i, pribojavajući se u oči 2007. Zjuganova, na vreme kreira "pravične".
U pozdravu predsednika Pravednoj Rusiji stoji da je njen nastanak "dokaz rastućeg kreativnog potencijala ruskog društva". Videće se kako će se uočeni potencijal nadalje izražavati, kada se različito zainteresovane formacije birokratije, koja kontroliše resurse i izvlači profit, zamisle nad pojavom zasad još nepoznatog Putinovog kandidata za Kremlj.
Petar Popović
[objavljeno: 13.11.2006.]
