Izvor: Politika, 22.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćutanje po naređenju
Posle zlostavljanja osam Indijaca u istočnonemačkom Migelnu, pokrenute rasprave o uzrocima rasta netrpeljivosti prema strancima
Dva dana posle rasističkog ispada u saksonskom gradiću Migelnu, na istoku zemlje - razjarena rulja posetilaca pivskog vašara, nemački državljani, priredila je "lov na malene, prljave strance", progoneći i batinajući osam radnika iz Indije - u Nemačkoj je otvoreno novo poglavlje rasprave o uzrocima "evidentnog rasta netrpeljivosti prema strancima".
Javni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radnici, i političari svih stranaka, osim neonacističke NPD, požurili su da iskažu solidarnost sa žrtvama, i sa svim strancima koji žive i rade u toj zemlji. Apelovali su na građanstvo da preispita svoj stav prema "sugrađanima iz inostranstva".
Kritičari, ipak, tvrde da je većina oratora "promašili temu".
Preovladale su konstatacije da je reč o "istočnom" problemu. Tako je predsednik Komisije Bundestaga za unutrašnja pitanja Sebastijan Edati, uzgred, deklarisani humanista, istakao da su osobe tamne puti izložene većem riziku na istoku nego na zapadu "što pokazuje da nije reč o svenemačkom problemu". Reagovao je i potpredsednik Bundestaga Volfgang Tirze. Upozorio je "Istok" da bi rasizam mogao negativno da se odrazi na priliv stranih radnika na saveznoj teritoriji: "Njihovo prisustvo neophodno je zarad našeg (nemačkog) boljitka".
Raščlanjivanje "istočnog" i "zapadnog" rasizma, sa naglaskom da je onaj prvi deo nasleđa bivšeg prosovjetskog režima, posledica loše politike tadašnjeg građanskog obrazovanja, međutim, ukazalo je i na promašaje aktuelnih vlasti u rešavanju problema ksenofobije i rasizma.
"Posle ujedinjenja dve Nemačke, vlada u Bonu, kasnije u Berlinu, ne samo da nije sprečila stvaranje dve klasne regije, siromašnih istočnjaka i bogatih zapadnjaka, restriktivnom socijalnom politikom podstakla je rast rasističkog raspoloženja na celokupnoj teritoriji", tvrdi nemački sociolog i stručnjak za rasizam Andreas Klerner. Kao dokaz Klerner navodi da je većina rasističkih ispada delo počinilaca bez socijalne perspektive: "Specifična demonstracija gneva ne može se poistovetiti sa ciljem ostvarenja ekstremno desnih orijentacija... Ali oni su dobrodošli kao vojska organizovanoj ekstremnoj desnici."
Sve ozbiljne analize problema rasizma, objavljene poslednjih godina u Nemačkoj, ukazuju da gnev socijalno obespravljenih, koji svoje nezadovoljstvo "tope" u rasnoj mržnji, ide naruku ostvarenju ciljeva ekstremne desnice - stvaranju etnički homogene države "očišćene od rasno nepodobnih, stranih elemenata".
Međusobna povezanost ekstremno desnih stremljenja i revolta desno nastrojene ulične rulje, naravno, nije sasvim spontana. U bezbednosno-političkim studijama se ukazuje da u svakoj "kriznoj" regiji postoje ćelije ekstremne desnice. U okruženju Migelna, poprištu rasističkog progona Indijaca, dejstvuje neonacistički "Šturm 34". U prošlih desetak meseci, u toj regiji je zabeleženo čak šest "ozbiljnih incidenata". Nameće se zaključak, ko je bio inicijator.
Prilikom jučerašnje posete Migelnu, pokrajinski premijer Saksonije Georg Milbrat izrazio je nadu da će nadležni brzo i efikasno istražiti slučaj rasnog zlostavljanja. Policija je, međutim, uspela da privede samo dve sumnjive osobe, od nekoliko desetina umešanih. Posle kratkog ispitivanja pušteni su na slobodu, usled nedostatka dokaza o krivici.
Ovakvo ophođenje prema počiniocima rasističkih izgreda ne predstavlja retkost. U nekim slučajevima, policiji se izričito nalaže da tako postupa. To potvrđuje i nedavna istraga protiv Hansa Kristofa Glombice, zamenika šefa policijske direkcije u gradu Desauu. Stavljeno mu je na teret da je pokušao da odvrati "isuviše ambiciozne" službenike od istrage protiv pripadnika ekstremne desnice, umešanih u kažnjive radnje: "... Ne mora sve da se vidi, izveštaji mogu i laganijim tempom da se pišu", izjavio je da bi potom pokazao kako se to radi - kucajući po tastaturi sa dva prsta, slovo po slovo.
"Bilo je krajnje vreme da se u Nemačkoj nešto konkretno preduzme", primetio je Andreas Klerner, ukazujući da je od januara do kraja juna registrovan 5321 incident koji se stavlja na teret ekstremnoj desnici i simpatizerima. Među žrtvama ispada 324 osobe su teže, ili teško povređene.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 22.08.2007.]
.jpg)
