Izvor: Politika, 06.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čudna računica
Odluka austrijske vlade o postavljanju novih dvojezičnih tabli ocenjena kao akt političke diskriminacije koruških Slovenaca
Odlukom austrijske vlade, donetom prošle srede na vanrednoj sednici Saveta ministara u Beču, da obaveže zemaljske organe pokrajine Koruške na postavljanje dvojezičnih topografskih napisa ispred mesta u kojima žive pripadnici slovenačke manjine, koruškim Slovencima pružena je mogućnost da, unekoliko, ostvare manjinska prava, zagarantovana Državnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugovorom – šezdeset i jednu godinu posle potpisivanja i ratifikacije.
Dokumentom iz 1955. godine stavljena je tačka na desetogodišnju savezničku okupaciju Austrije, po svršetku Drugog svetskog rata, a puna nezavisnost Druge republike uslovljena je ispunjavanjem niza obaveza, između ostalog, poštovanjem statusa i prava nacionalnih manjina. Državni ugovor, ipak, Slovencima nije doneo praktične dobrobiti. Odredbe su ostale – slovo na papiru. Manjinska prava iz Državnog ugovora su ograničavana – od limitiranja broja poslanika kojima bi u saveznom parlamentu bilo dozvoljeno da govore na svom, slovenačkom jeziku, do postavljanja topografskih tabli ispred mesta u kojima oni žive. Čak i kada nisu u manjini, već predstavljaju većinsko stanovništvo.
Najnovija odluka Saveta ministara odnosi se na ukupno 141 topografski napis. Od toga je 77 već montirano, postavljanje daljih 16 je neposredno naloženo, dok će preostalih 48 dospeti na svoja odredišta u etapama, najkasnije do kraja 2009. godine. Naravno, samo ako ukoliko u tim mestima i tada bude registrovan dovoljan broj pripadnika nacionalne manjine.
Strah od trovlašća S obzirom na činjenicu da je izračunavanje manjinskog postotka u pomenutim opštinama počivalo na logici teško razumljive i obrazložive proporcionalnosti, tekst dokumenta, i autori, obreli su se u žiži kritike: "Reč je o kompromisnom rešenju, bez pravnog pokrića i bez osvrtanja na demokratske principe", ocenio je socijaldemokratski ideolog Kaspar Ajnem, uz citat teksta obavezujuće odluke, koji govori sam za sebe: "Nazivi mesta moraju biti ispisani na dvojezičnim topografskim tablama, ukoliko u njima živi najmanje petnaest odsto manjinskog, slovenačkog stanovništva. Pravilo važi tek ako u širem sastavu okruga živi deset, ili više, odsto pripadnika te manjine."
Sabirajući manjine u opštinama, okruzima i srezovima, statističari su izračunali da je Slovencima uskraćeno pravo na dvojezične topografske natpise u najmanje dve stotine daljih mesta. Predstavnici slovenačke manjine tvrde da bi trebalo da bude postavljeno ukupno 394 dvojezična natpisa. A kritičari sadašnje prakse dodaju da je reč o političkoj diskriminaciji manjinske zajednice Slovenaca – iz straha, da bi u sklopu evropskih preporuka o regionalizaciji i povezivanju manjina moglo da dođe do oformljenja neke vrste slovenačkog kondominijuma (suvlasništva), koji bi se prostirao preko tri državne granice – slovenačke, italijanske i austrijske.
Granice tolerancije
Neki austrijski istoričari su ovih dana napravili interesantno poređenje nove odredbe o dvojezičnim tablama sa praksom austrijskog cara Jozefa II. Ediktom o toleranciji (Tolleranzedikt) austrijski car je 13. oktobra 1781. godine ukinuo isključivo pravo katoličke crkve na podizanje crkava i hramova: "Ako se na sat pešačenja može zateći više od sto pripadnika druge veroispovesti, onda im se u toj oblasti mora sazidati njihova crkva." Tolerancija je, naravno, imala svoje granice – uz "tuđu" (protestantsku ili pravoslavnu crkvu) podizana je još jedna katolička, da bi se obeležio primat većinskog verskog opredeljenja.
Najnovija odluka o postavljanju dvojezičnih topografskih natpisa, proizvod dogovora koalicione vlade centra i desnice, obrazovana od demohrišćana kancelara Volfganga Šisela i pripadnika Pokreta za budućnost Austrije, koruškog poglavara Jerga Hajdera, podstakla je i podozrivost druge vrste: "Nije li uoči jesenjih, parlamentarnih izbora već postignut dogovor u načelu o novoj desničarskoj koaliciji", zapitao se komentator bečkog "Standarda". Pri tom je uputio na zaključak: "Brisel uveliko toleriše učešće ekstremne desnice u vladama zemalja članica, u ime očuvanja evropskih vrednosti. A definiciju prava manjina i njihovo ostvarenje prepušta naklonosti stranačkih stratega ka sklapanju (nadri)istorijskih kompromisa, kao u Austriji, da bi se sa dnevnog reda izbrisalo neugodno pitanje tretmana manjina."
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 06.07.2006.]
