Izvor: Politika, 08.Nov.2012, 16:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crvena prestonica

Ulice kineske prestonice preplavljene su crvenim zastavama, parolama, posterima i lampionima koji najavljuju početak 18. Kongresa KP Kine

Od našeg specijalnog izveštača

Peking – U kineskoj prestonici dominira crvena boja. Ulice Pekinga preplavljene su crvenim zastavama, parolama, posterima i lampionima koji najavljuju početak 18. Kongresa KP Kine na kome najmoćnija i sa 82 miliona članova najmasovnija partija sveta treba da izabere novo rukovodstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za narednu deceniju.

„Ženmin žibao” je odštampao glavne naslove crvenim slovima. TV voditeljke su obukle crvene komplete. Partijski šefovi su stavili kravate u crvenim nijansama. Iznad Tjenanmena lete crveni baloni i još crveniji zmajevi.

U Kini se od davnina veruje da crvena boja rasteruje zle duhove i donosi sreću. Otuda crveni zidovi u pekinškom Zabranjenom gradu, komadići crvenog papira u kineskim domovima, crvene narukvice i končići protiv uroka.

U Kini se crvena boja povezuje sa svečanostima. Crveno se ne nosi svaki dan. Ova boja više je vezana za tradiciju nego za politiku. Ako je crvena boja komunizma, onda to danas nije ta nijansa crvene.

Novi kineski bogataši – takozvani crveni kapitalisti – radije će razgovarati o akcijama na hongkonškoj berzi nego o Marksu i Engelsu. Ali, iako se Kina neumitno udaljava od svojih marksističkih korena, ne pokazuje znake da će napustiti boju koja se još od Francuske revolucije poistovećuje sa radikalnom levicom.

Kineska stjuardesa Lu Vang radi za „Lufthanzu” i ne krije da je pre dve godine dobila knjižicu KP Kine i postala „crvena stjuardesa”. Vanredno studira engleski i kad završi fakultet nije loše imati „crveni status”, kaže. Guansi (dobra veza), kako tvrde Kinezi, najčvršća je u partijskim redovima. A to neće promeniti ni 18. Kongres KP, smatra Lu.

„Čak i da se jednog dana Komunistička partija raspadne, mislim da bi Kina ostala crvena”, tvrdi kineski sociolog Džou Đijan. „Crvena nikada neće izbledeti u Kini.”

Istoričari podsećaju da je Mao 1949. došao na vlast zahvaljujući Crvenoj armiji radnika i seljaka. Ponos kineske automobilske industrije (ne samo kineske, već i naše) bila je „Crvena zastava”, delo inženjera koji su bili „jarko crveni, napredni i stručni”.

Pripadnici Crvene garde ponavljali su mudre reči Velikog vođe iz „Male crvene knjižice” u haosu Kulturne revolucije 1966–1976. U to dramatično vreme, crveno je značilo krv i krvoproliće. Za napredne kineske intelektualce, koji su tada verovali da se sve može rešiti oružanom revolucijom, to je bila boja strasti.

Oružana revolucija, naravno, već decenijama nije bila ni blizu agende na zasedanjima Kongresa KP Kine u zgradi Velikog doma naroda koja se nalazi na zapadnoj strani pekinškog Tjenanmena, trga na koji može da stane milion ljudi.

Trg Nebeskog mira (Tjenanmen) bio je decenijama poprište kineskih pobeda i poraza: Peking (Foto Beta)

Impozantna zgrada u sovjetskom stilu, sa mnoštvom crvenih kineskih zastava koje se vijore na krovu, podseća starije Pekinžane na vreme kada su se tu nalazile Maove odaje, kada je proletarijat bio car i bog, a bogati Kinezi proganjani kao „hijene kapitalizma”.

Danas mediji ukazuju da se ukupno bogatstvo najuspešnijih 400 privrednika u Kini uvećalo na 50 milijardi dolara. Vong Ju je pre 20 godina, recimo, prodavao tranzistore na pijaci, a danas je jedan od najbogatijih Kineza, čija je imovina procenjena na tri milijarde dolara. Iako je to tek delić imovine najbogatijih ljudi sveta, danas se bogatstvo u Kini ne meri visinom računa u banci nego – brzinom kojom ti računi rastu.

Ted Fimen, autor knjige „Čajna inkorporejtid”, kaže da su u samo jednoj generaciji male zadruge zamenili ogromni tržni centri, a kineske gradove preplavio svež novac. To je bum kakav dosad nije zabeležen u svetu.

U Kini danas postoji najmanje sto miliona privatnih firmi. To je zaista impresivno ako se ima u vidu da pre samo 25 godina nije postojala nijedna.

Dijagonalno od Velikog doma naroda leže trajni simboli kineske revolucije – velelepna Kapija nebeskog mira, gde je Mao 1949. proglasio osnivanje NR Kine, kao i mesto na kome se nalazi njegov mauzolej.

Trg Nebeskog mira (Tjenanmen) bio je decenijama poprište kineskih pobeda i poraza: od Maovih vatrenih govora, preko demonstracija Crvene garde za vreme Kulturne revolucije, do pobune 1976. u koju se pretvorila komemoracija posle smrti premijera Ču Enlaja.

Bilo je to i centralno mesto studentskih prodemokratskih demonstracija 1989. koje je armija ugušila u noći između 3. i 4. juna, događaj koji zbog žrtava sa gorčinom pamte mnogi Pekinžani.

Bivši kineski predsednik Đijang Cemin, koga je „crveni mandarin” Deng Sjaoping postavio na mesto šefa partije posle događaja 1989, stajao je tada za govornicom, dok su se iza njega nalazili ogromni srp i čekić, okruženi crvenim zastavama – prizor identičan današnjem, samo što tu sada stoji šef partije i države Hu Đintao, koji će po svim očekivanjima na ovom kongresu KP Kine ustupiti mesto partijskog lidera Si Đinpingu, koji iduće godine treba da nasledi i funkciju predsednika Kine.

Ogromna konferencijska sala, površine 4.560 kvadratnih metara, može da primi 10.000 ljudi. Zasvođeni plafon, inspirisan frazom „voda i nebo spojeni u jednu boju”, prošaran je stotinama sijalica među kojima se, u centru, nalazi ogromna crvena zvezda.

„Istok je crven”, davno su pevale pristalice Mao Cedunga. Prvi kineski satelit s ponosom je 1970. godine slao istu melodiju na Zemlju, onu koja i danas često odjekuje iz pekinških karaoke barova, gde dominira crvena boja.

Ipak, Peking danas nije tako crven kao što je nekad bio.

------------------------------------------

Kina: Drugi mandat, nova šansa

Peking – Kineski lider Hu Đintao čestitao je juče ponovni izbor Baraku Obami, prenela je Sinhua.

Hu je istakao da sa Obamom ima slične stavove o saradnji dve zemlje zasnovanoj na obostranom poštovanju i koristi i „novom modelu odnosa dve velike sile”.

Kineska zvanična agencija je ocenila da bi Obamina administracija u naredne četiri godine trebalo da „utvrdi konstruktivniji ton u odnosima prema Kini”.

Kina ističe da želi da bude prijatelj, a ne potencijalna pretnja američkim interesima, ili američki neprijatelj, kakvom je još smatraju neki „jastrebovi” u Pentagonu i Kongresu.

Kineski državni mediji objavili su juče da su odnosi sa SAD bili neujednačeni u prvom mandatu predsednika Obame i da je međusobno poverenje opalo, ali da njegov ponovni izbor pruža šansu, iako se i ovom prilikom ukazuje na mnogobrojna sporna pitanja između dve najveće privrede sveta.

Kinesko rukovodstvo stalno ponavlja da su kinesko-američki odnosi od vitalnog interesa za Peking. U tom smislu je zvanični Peking pozdravio Obamin početak drugog mandata.

Ambasada SAD u Pekingu juče je organizovala izbornu zabavu za više od 200 Kineza koji su veselo ubacivali listiće u improvizovanu kutiju. Na glasanju je pobedio Obama. 

Petar Mićković

objavljeno: 08.11.2012.

Nastavak na Politika...