Izvor: Blic, 26.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crtani pogled na svet
Crtani pogled na svet
Budućnost domaćeg animiranog filma, kada bi sve zavisilo od talenta i festivalskih uspeha, bila bi zagarantovana radom, pre svega, animatora i ilustratora Igora Ćorića (27). Ovaj mladi čovek je, na nedavno održanom, festivalu 'Balkanima' u Beogradu, učestvovao sa najvećim brojem zastupljenih radova, i poneo nagradu za najbolji domaći film (koju je dodelio 'Soft image' njegovom radu 'Bogomoljka'), kao i nagradu Internacionalnog udruženja animatora >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Asife' za novog autora.
Animirani film 'Tri pera i kišna glista' nagrađen mu je na međunarodnom festivalu 'Anima mundi' u Argentini 2005, kao najbolji animirani film za Internet, a istovetan uspeh postigao je i na festivalu u Brazilu. U Otavi, ove godine, za film 'Deus ex machina' Ćorić dobija specijalnu pohvalu. Na dan našeg razgovora, stigla mu je sa Festivala animiranog filma u Čačku, gde učestvuje sa pet ostvarenja, nagrada za crtež dodeljena filmu 'Dead animals sing-along'.
Za samo dve godine, 2003/04, ovaj nezavisni animator realizovao je preko 30 filmova, i svaki sledeći je uvek bio bolji od prethodnog. Tome je, kako on sam veruje, doprinela i sama publika, koju Igor želi, pre svega, da isprovocira na bilo kakvu reakciju. 'Internet mi je omogućio direktan kontakt sa posmatračima, tako da oni uvek imaju mogućnost da ostave svoju poruku ili kritiku, što mi pomaže da unapređujem svoj rad, da teram svojim putem, ali i da me malo usmeravaju, prosto, da znam da taj film komunicira', kaže Ćorić.
Sve ono što jedan animirani film obično podrazumeva, scenario, animaciju, crtež, scenografiju, kameru, montažu i drugo, on radi sam, a jedino muziku preuzima. Ponekad mu upravo ona bude i polazište za rad; u nekom drugom slučaju, pokretač je priča, ili pak crtež. 'U svakom slučaju, krenuo sam od čisto umetničkih filmova, eksperimentalne forme, i kretao se ka pravoj filmskoj priči, kojoj se sve više približavam', objašnjava Igor. Naime, on priželjkuje da se odvoji od kompjutera i vektorskog crteža, i da crta na papiru, a da eventualno pokreće stvar u mašini. 'To zahteva više novca, a do sada sam sve sam producirao. U međuvremenu, radim ilustracije. Kada se pojavi nešto što odgovara mom izrazu, pozovu me iz Zavoda za izdavanje udžbenika, sa kojima sam uspeo da ostvarim ljudsku saradnju. Redovno plaćaju, nemam problema što se tiče pristupa radu, i niko ne projektuje svoja nesrećna detinjstva na to kako ja treba da radim...', priča Ćorić.
Poslednji film ovog autora 'Tri pera i kišna glista' nastao krajem 2004. godine, posle njegovog prvog odlaska na Festival u Otavu i upoznavanja sa trenutnom svetskom produkcijom animiranog filma, značio je prekretnicu u njegovom stvaralaštvu. Do tog trenutka bavio se isključivo animiranim filmom za Internet, koji ima svoja pravila, pa i ograničenja, a tada je poželeo da napravi nešto što će i crtački i pričom da se izdvoji, pa je uradio film tako da svaki frejm izgleda kao drvorez. Zbog toga je i postigao toliki uspeh i u inostranstvu i u zemlji. Prosto sam želeo da pobegnem od hladnog kompjuterskog medija i da postignem toplinu u slici, koju do tada nisam imao.
U Otavi je naš sagovornik upoznao i jednog svog kolegu iz Australije, sa kojim već uveliko radi. Kako naša država ne ulaže u animirani film, festivali ne uspevaju da izgrade publiku, i pošto koncepti naših televizija, poput političkih partija, liče jedan na drugi i ne ostavljaju prostora ovakvoj umetnosti, moguće je da će i on, posle magistrature i vojnog roka koji upravo služi, krenuti i sam na daleki kontinent. 'Tamo sportisti i umetnici, već posle tri godine boravka, dobijaju državljanstvo, a meni su ovde najveći problem pasoš i ponižavanja koja moram da trpim pred ambasadama, čekajući u prostorima nekadašnjih konjskih štala čiji plafoni prokišnjavaju', kaže Ćorić. Ljubica Jelisavac
