Izvor: Blic, 21.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crne udovice seju smrt
Crne udovice seju smrt
Kada su svet obišle slike_arhiva beživotnih tela 129 talaca i 41 čečenskog pobunjenika, nastradalih od gasa koji su ruski specijalci upotrebili u akciji spasavanja u pozorištu 'Nord-Ost' u Moskvi, najveće iznenađenje predstavljale su gotovo nestvarne, zabrađene žene u crnoj muslimanskoj odori, okićene zlatom, sa očima iscrtanim ajlajnerom i eksplozivom vezanim oko struka. Od oko 50 terorista koji su prošle godine u 'Nord-Ostu' više od dva dana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << držali 700 talaca, 18 su bile žene. Kasnije se saznalo da je uglavnom reč o udovicama čečenskih pobunjenika koje nazivaju 'crnim udovicama', jer su od glave do pete obučene u crno i nose takozvane pojaseve mučenika ispunjene eksplozivom. 'Rekla mi je: ‘Nemam šta da izgubim. Nikoga više nemam. Zato i radim ovo, iako ne mislim da je ispravna stvar’', prenela je jedna od preživelih talaca razgovor koji je vodila sa jednom Čečenkom. Do pre nekoliko godina bilo je nezamislivo da žene iz Čečenije učestvuju u borbama. Po tradiciji, Čečenke su uvek bile 'glava porodice' i brinule se o svojim bližnjima. Iako je samoubilačkih akcija Čečenki bilo još od 2000. godine, tek posle Dubrovke počela je ozbiljnija analiza očajničke spremnosti tamošnjih žena da prekinu ovu tradiciju i uzmu oružje.
U izveštajima stručnjaka navodi se da gotovo sve Čečenke iz ratom pogođenih područja pate od posttraumatskog stresnog poremećaja. Tri četvrtine su izgubile nekoga u ratu, a 60 odsto je ostalo bez domova. Aktivista za ljudska prava Svetlana Alijeva kaže da je upoznala Čečenke koje su izgubile porodice i koje su želele da se priključe gerili, ali su ih muškarci odbili. Zato ih je privukao pokret 'mučenika' (šakid), koji im je dao priliku da se osvete. Od upada u pozorište u Dubravki oktobra 2002. godine do danas, 'crne udovice' izvele su nekoliko samoubilačkih napada u Rusiji i ostavile za sobom oko 180 žrtava, uglavnom civila. 'To su, verovatno, žene čije su rođake ruske trupe surovo pogubile u Čečeniji, a tamo je porodica na prvom mestu', kaže psiholog Keda Omarkadžijeva. Prema njenim rečima, potiskivani stres koji je akumuliran tokom decenije bezakonja i nestabilnosti može izazvati nasilne reakcije kod čečenskih žena. Pre poslednjeg bombaškog napada na rok koncertu blizu Moskve, rusko ministarstvo za Čečeniju objavilo je da pobunjenici pod vođstvom Šamila Basajeva imaju odred od 36 žena-samoubica koje obučavaju teroristi iz arapskih zemalja i čija su meta ruski civili. Ruski zvaničnici ovakvu pojavu karakterišu kao 'palestinizaciju' sukoba i iznose je kao dokaz za povezanost Čečena sa međunarodnim teroristima. Neki drugi izvori navode da se ovaj odred sastoji od usamljenih žena koje su primorane da se priključe pobunjenicima pod pretnjom da će im ubiti najbliže. Za razliku od rata u Čečeniji vođenog od 1994. do 1996, kada su žene uglavnom bile žrtve (izbeglice), njihova uloga u obnovljenim sukobima 1999. potpuno se promenila. Dok su muškarci ratovali ili se skrivali od ruske vjske, one su bile te koje su prehranjivale porodice prodajući cigarete i namirnice na crnoj berzi. Čečenski sociolog Abdul Hakim Sultjagov upozorio je još pre tri godine da prirodna adaptacija žena na ratne uslove može izazvati duboke promene u porodicama. 'Žene su počele da obavljaju tradicionalno mkuške poslove. To je početak matrijarhata, neka vrsta revolucije', rekao je Sultjagov. Akcije žena samoubica
U decembru 2002. žene su bile za volanom kamiona sa eksplozivom koji je udario u vladin kompleks u Groznom, pri čemu su stradale 72 osobe. Maja ove godine, u napadu na vladinu zgradu u selu Znamensoja poginulo je 59 ljudi. Treći kamion eksplodirao je posle dve nedelje nedaleko od baze policijskih snaga u Groznom, ali bez posledica. U maju, dve Čečenke pokušale su da ubiju vršioca dužnosti predsednika Čečenije Ahmada Kadirova na crkvenoj svetkovini u selu Iliskan-Jurt. Iako nisu stigle do svoje mete, pored sebe su ubile još 18 osoba. Jedna 'crna udovica' bacila se pod autobus sa ruskim vojnim osobljem, kada je stradalo 17 Rusa. Na rok koncertu blizu Moskve dve Čečenke raznele su sebe i još 14 mladih ljudi. Protiv šerijata
Na pitanje šta će se promeniti za čečenske žene ukoliko bude uveden sud, svaka deseta je odgovorila: 'Odeća'. Zanimljivo je da o šerijatskom sudu potpuno suprotna mišljenja imaju udovice i razvedene žene. U prvoj grupi za takav sud se izjasnilo 43,24 odsto ispitanica, dok je 13,51 odsto bilo protiv. Nijedna žena iz druge grupe nije dala glas za šerijatski sud, protiv njega je 36,84 procenata ispitanica, dok su ostale neutralne ili ne znaju odgovor.
