Izvor: Deutsche Welle, 17.Okt.2016, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek za beznadežene slučajeve
Advokat Jicak Goldfajn je objavio knjigu koja bi mogla da potrese nemački establišment - kada bi u njoj bili i dokazi za iznete tvrdnje.
"Pa to ne može da stane u jedan život" - to čovek mora i nehotice da pomisli kada čita "Istinu iza istine". U kratkim epizodama, izraelski advokat slika deset slučajeva iz svojih 50 godina rada. Osamdesetogodišnji Jicak Goldfajn je bacio pogled na svoj život. Bio je jedan od najkontroverznijih nemačkih advokata. Nedeljnik Cajt je jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << napisao da su njegovi klijenti "imali grandiozne uspone i isto tako grandiozne padove".
Tako je Goldfajna jednom angažovao građevinski preduzimač Uc Jirgen Šnajder, koji je kasnije osuđen zbog prevare i nezakonito steknutih milijardi. Angažovao ga je i Matijas Rust, poznat po tome što je preleteo "Gvozdenu zavesu" i sleteo "Cesnom" na Crveni trg. Nakon što je pušten iz ruskog zatvora, Rust je jednu ženu opasno ranio nožem - a Goldfajn ga je branio na sudu. On u svojoj knjizi prezentira upravo takve slučajeve. Obećao je da će otkriti i nove činjenice, "istinu iza istine".
Goldfajn piše da je vodio više od 300 krivičnih postupaka širom sveta. Ako je verovati njegovoj knjizi, njegov svakodnevni posao je ličio na rad tajnog agenta. Neposredno pred nemačko ujedinjenje, on je, kako piše, prošvercovao iz Moskve u Nemačku tri strane iz ruske zatvorske dokumentacije; pregovarao je sa Jakuzom, japanskom mafijom, i imao anonimne pozive sa pretnjama ali i krajnje pikantnim informacijama.
"Neki put me", kaže, "pitaju: izgledaš li sebi pomalo kao neki mali agent 007?", a on obično odgovara: "Zapravo ne. To je moj način rada. To nisu stvari koje nastaju samo u našoj mašti. To se dešava i to češće nego što se misli".
Sa Baderom u kafani
Njegova metoda je neposredno merenje i utvrđivanje činjenica na licu mesta. "U većini slučajeva se ne uzdam u to što piše u aktima. Ponekad uzmem u ruke metar, odem na mesto zločina i tamo obavim svoje merenje, pa tako proveravam da li su zvanična merenja bila tačna. Taj rad je važan, jer su upravo takve stvari ponekad presudne. Ni Goldfajnov pivatni život nije manje buran - kao što se vidi iz knjige. Rođen je 1936. kao sin jevrejskog doseljenika i unuke jednog rabina iz Haife. U banjski hotel njegovih roditelja je dolazila "čitava elita jevrejskog društva". Njegov otac je osnovao dva kibuca "koji su postali prve ćelije izraelske države", a i kasnije su Jicaka Goldfajna stalno pratile priče koje proizilaze iz odnosa Nemaca i Jevreja kao i izraelska istorija.
U Nemačku je došao 1961. godine - kod rođaka. Za vreme studija u Frankfurtu, pripoveda Goldfajn, naučio je nemački, a kasnije je doktorirao uporedne pravne nauke i pisao važna dela o jevrejskom i izraelskom pravu. Doktorirao je u Nemačkoj, ali je državni ispit položio u Izraelu, pa mu nije dozvoljeno da radi kao advokat u Nemačkoj. Pred sudom "sme da nastupi samo zajedno sa jednim nemačkim advokatom i uz dozvolu sudije".
Dok je bio u Nemačkoj, razgovarao je sa Fricom Bauerom, mladim sudijom koji je zaslužan za održavanje suđenja vinovnicima zločina u Aušvicu. Poznavao je filozofa i sociologa Teodora Adorna, ali i Andreasa Badera, osnivača terorističke grupe RAF, sa kojim je u jednoj kafani ćaskao - o ženama i brzim automobilima.
Privlače ga "interesantni" zločini
Danas Goldfajn živi u blizini Tel Aviva. U svojoj knjizi on se naziva "čovekom za beznadežne slučajeve". Umeo je da profitira od svojih slučajeva. Njegovi klijenti su mu često dopuštali da njihove slučajeve prezentira medijima i to kao ekskluzivne priče. Kada se pogleda spisak njegovih poznatih klijenata, teško je poverovati da ih nije birao prema stepenu slave, ali on kaže da to nikada nije bio njegov kriterijum. Ali, zanimale su ga lude priče, poput one o trostrukom ubici Tomasu Holstu: "Dobro je izgledao, bio talentovan, koncertni pijanista, predsednik organizacije za zaštitu životinja. Izgledao je kao čovek bez mana, ljubimac žena. Ali, to što je noću šetao naokolo i ubijao žene, to je ludački interesantno."
Nova otkrića - bez dokaza
"Istina iza istine" krije se u detaljima poput onog sa švercovanjem zatvorskih akata o Matijasu Rustu iz Moskve. Ti papiri je trebalo da pokažu da je Rust u ruskom zatvoru dobio "serum istine" koji može da dovede do ispoljavanja agresije - zbog čega je Rust kasnije napao jednu ženu nožem. No, Goldfajn piše da ga je jedan čovek pozvao telefonom i zamolio ga da ne objavljuje takve informacije pred nemačko ujedinjenje.
Jirgen Šnajder
Goldfajn se vratio i na jedan od najvećih nemačkih privrednih skandala. On piše da je 1997. godine, građevinski preduzimač Uc Jirgen Šnajder izvršio prevaru u velikom stilu i više od 400 miliona dolara sklonio na Kubu. To mu je, kaže, 2014. telefonom prenela jedna osoba koja je želela da ostane anonimna. Šnajder je 1995. angažovao Goldfajna kao svog branioca, ali mu nije platio sav honorar - Goldfajn se "osvetio" poglavljem svoje knjige posvećenim Šnajderu kojeg tu zove: "Buena Vista Money Club".
Goldfajn prenosi i da mu je Šnajder rekao da je bio jedan od tajnih donatora CDU u čuvenoj aferi iz vremena kancelara Helmuta Kola. Kol je 1999. priznao da je nelegalno uzeo donaciju od dva miliona maraka, koja nije nigde proknjižena. Kancelar nikada nije otkrio imena svojih donatora.
"Istina iza istine" može da se čita kao napeti trileri. Doduše, u knjizi nema stvarnih dokaza, već se sve svodi na priče o "dokumentima", "poverljivim izvorima", "anonimnim dojavama" i slično. Goldfajn tvrdi da ima pokriće za svaku napisanu reč, i da je u posedu svih potrebnih dokaza. No, dok te dokaze ne vide i čitaoci, Goldfajnova knjiga će biti samo zabavno štivo ali ne i više od toga.
