Izvor: Politika, 08.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek od vlasti
Reči novoizabranog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine dr Harisa Silajdžića podjednako gode ušima zapadnih, pogotovo američkih, političara, s jedne, i vodećih ličnosti islamskih zemalja, s druge strane.
Naklonost američkih političkih autoriteta Silajdžić je stekao pričom da su muslimani u BiH listom pristalice sekularnog državnog uređenja, da do njih ne dopiru poruke "Islamske deklaracije" Alije Izetbegovića da "nema slobode bez islama" kao što ni "islama nema bez slobode".
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bošnjaci muslimani ne traže ništa drugo već građansku demokratiju po modelu modernog evropskog društva – tvrdio je Haris Silajdžića, dok je goraždanski imam Džemal Grade, u prisustvu Alije Izetbegovića, poručivao: "Džihad je naš put, naša snaga. Kuran je naš ustav".
Jake pozicije u islamskim zemljama Silajdžić je počeo da gradi još kao student arapskog jezika i islamistike u Bengaziju, u Libiji. Tamo je otišao posle završetka Gazi Husrev-begove medrese u Sarajevu. Kao ministar spoljnih poslova i predsednik ratne vlade u Sarajevu, odlučujuće je uticao da BiH dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. Posle napada Amerike i njenih saveznika na Irak nije se libio da kaže:
– Pre napada na Irak javno sam se izjasnio – protiv.... Od Amerike sam očekivao korak napred, a ne nazad.
Haris, sin hadži hafiza Kamila efendije Silajdžića, rodio se 1. oktobra 1945. godine u Brezi. Oženjen je i ima sina koji studira u Istanbulu. Magistrirao je na tezi "Albansko nacionalno pitanje u bosanskohercegovačkoj štampi", a doktorirao na "Stavu SAD prema Albaniji od 1912. do 1939.". Pod okriljem Alija Hadrija radio je u Zavodu za istoriju Kosova i Metohije u Prištini. Sada predaje na Katedri za orijentalistiku na sarajevskom Filozofskom fakultetu. Govori engleski i arapski, a služi se francuskim, španskim i italijanskim. Silajdžić je bio prvi ministar inostranih poslova Republike BiH. Na toj dužnosti ostao je do oktobra 1993. godine kada je izabran za predsednika Vlade BiH. Godinu kasnije podnosi ostavku na mesto potpredsednika i člana Izvršnog odbora SDA. Stranku ne napušta, niti se povlači sa mesta premijera. Izetbegoviću i njegovoj partiji okrenuo je leđa 1996. i osnovao Stranku za BiH. To mu nije smetalo da bude kopredsedavajući prvog posleratnog Saveta ministara BiH.
Razlaz sa Izetbegovićem obrazložio je ograđivanjem od njegovog islamskog fundamentalizma. Nezvanično, krenuo je svojim putem zbog toga što mu je postalo jasno da on neće biti naslednik Alije Izetbegovića u SDA.
Silajdžić je uvek "vrteo" istu "propagandu ploču". U avgustu 1993. govorio je o 60.000 silovanih Bošnjakinja i 200.000 ubijenih Bošnjaka u BiH. Jedan je od tvoraca teze da su u bosanskohercegovačkom ratu bile samo dve strane: "žrtve" – Bošnjaci, i "agresori" – Srbi. I danas ponavlja da je Republika Srpska "genocidna tvorevina" i da je treba ukinuti.
Prema položaju bošnjačkog člana Predsedništva BiH Silajdžić se penjao mesecima unazad. Evo i kako. Najpre su poslanici Stranke za BiH odbili da glasaju za promene Ustava BiH, jer – za razliku od kolega iz SDA – nisu hteli da pristanu na "cementiranje" loših rešenja iz Dejtonskog sporazuma.
– Pre razgovor o ustavnim promenama u BiH treba izbrisati međuentitetsku liniju, koja je nastala upotrebom sile – nije popuštao Haris Silajdžić, koji od tada nije prestajao sa napadima na SDA i njenog šefa Sulejmana Tihića. Nije štedeo ni premijera Republike Srpske Milorada Dodika, kao ni predsednika Srpske Dragana Čavića.
Za bolje razumevanje "lika i dela" Harisa Silajdžića potrebno je reći i ovo: od osnivanja do danas njegova Stranka za BiH je neprekidno deo vladajuće koalicije u Federaciji BiH, zajedničkim organima BiH i, povremeno, u Republici Srpskoj.
Jednostavno: Haris Silajdžić za svaki "politički gramofon" ima odgovarajuću ploču. Kao što je imao i u ratu, kada je najpre obilazio po zločinima nad Srbima čuvene jedinice Mušana Topalovića Cace, Ramiza Delelića Ćele, Jusufa Prazine Juke... a onda podstakao nemilosrdan obračun s njima.
Boro Marić
[objavljeno: 08.10.2006.]
.jpg)
