Izvor: Glas javnosti, 08.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čovek koji je voleo žene
„Svet je izgubio jedno od najvećih imena dizajna, prvog čoveka koji je visoku modu uzdigao do visina umetnosti“, rekao je francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je sa svojom suprugom Karlom Bruni, nekadašnjim top-modelom, u pariskoj crkvi Sen Roš u petak prisustvovao poslednjem ispraćaju kralja francuske mode Iva Sen Lorana. Od njega su došli da se oproste svi koji nešto znače u svetu mode i umetnosti, kao i francuski zvaničnici.
Čovek koga su nazvali najvećim svetskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << dizajnerom i najznačajnijim dizajnerom 20. veka preminuo je u prošlu nedelju od tumora na mozgu u 71. godini.
Sen Loran, koji je stavio Pariz u centar svetske modne mape, ostaće upamćen po tome što je dao novu definiciju ženstvenosti tako što je žene odenuo u elegantna odela s pantalonama koja su ubrzo postala ključni element stila lepšeg pola u savremenom smislu. „Koko Šanel je ženi podarila slobodu, a Sen Loran - moć“, rekao je njegov životni saputnik Pjer Berže.
„NJegova zamisao da žena može biti najženstvenija oblačeći se upravo kao muškarac bila je briljantna“, rekla je za čoveka koji je bio istinski ambasador francuske kulture i umetnosti francuska ministarka kulture Kristin Albanel.
Sen Lorana će modni svet pamtiti i po tome što je bio prvi dizajner koji je na modnu pistu izveo crne manekenke. Kasnije je Iv Sen Loran izrastao u mnogo konzervativnijeg dizajnera, koji radije veruje u evoluciju nego u revoluciju.
Iv Anri Dona Matje-Sen-Loran došao je u Pariz iz daleka - iz Orana u Alžiru, gde je rođen 1. avgusta 1936. Otac Šarl bio je advokat i broker osiguravajućeg društva, a majka Lisjen žena velikog stila. Odrastao je u vili na obali Mediterana sa dve mlađe sestre, Mišel i Brižit.
Mit o Sen Loranu kao rođenom geniju počinje kada je kao trogodišnje dete plakao jer je njegova tetka izašla u bluzi koja se njemu nije dopadala, a majci prigovorio da joj cipele ne idu uz haljinu koju je obukla. NJegova majka, od koje je nasledio talenat, prorekla je još kada je on bio nežno školsko dete, duše devojčice u muškom obličju, da će njegovo ime zlatnim slovima stajati na Šanzelizeu.
Kada je stasao za napuštanje roditeljskog doma, otišao je u Pariz, gde je kratko studirao dizajn na Šambr Sindikal de la kutir, ubrzo ga napustivši „jer je dosadan“.
Nedugo kasnije, dobio je prvu nagradu na internacionalnom takmičenju za skicu koktel haljine, što ga je odvelo pravo slavnom Kristijanu Dioru, koji je prepoznao vanserijski talenat i uzeo ga u službu kao svog asistenta. Tri godine je Iv radio sa samim Diorom, koji ga je nazivao svojom „desnom rukom“. Kada je Dior iznenada umro 1957, šokiravši modni svet, kuća Dior imenovala je Sen Lorana za direktora. Tako se 21-godišnji Iv našao na čelu imperije koja obrće 20 miliona dolara godišnje, nasledivši legendu, čoveka koji je radikalno promenio način ženskog odevanja.
Tada počinje njegova bogata karijera, koja je u septembru 1960. na neko vreme bila prekinuta kada je pozvan da služi vojsku tokom rata koji su Francuzi vodili u Alžiru. Tanana psiha nije mogla da izdrži torturu koju je doživljavao od ostalih vojnika zbog svoje različitosti - Iv doživljava nervni slom. Ubrzo napušta vojsku i biva smešten na privatnu neuropsihijatrijsku kliniku u blizini Pariza. Narednih godina lečio se od čestih depresija i zavisnosti od alkohola i droge, što je imalo reperkusije i na njegov rad.
PRVI PUT POČAST ŽIVOM DIZAJNERU
Institut za kostimografiju Metropoliten muzeja umetnosti u NJujorku napravio je 1983. retrospektivu dizajnerskog rada tada 47-godišnjeg Iva Sen Lorana, čime je prvi put bio počastvovan jedan živi dizajner. Posle ove izložbe usledile su retrospektive u Parizu, Pekingu, Moskvi, Sankt Peterburgu, Tokiju i Sidneju.
„Šta god je napravio, žene svih doba, širom sveta, sledile su ga“, kaže autor izložbe, legendarni novinski urednik i doajen Instituta Dajana Vrilend. „Iv Sen Loran bio je jednostavno - živi genije“.
UTEHA
„Ništa nije lepše od nagog tela. Najlepši komad odeće koji žena može da odene jeste zagrljaj čoveka koji je voli. Za one koje nisu našle takvu sreću, ja sam tu!“ jedna je od najutešnijih izjava za celi ženski rod. Izgovorio ju je Iv Sen Loran, veliki majstor proizvođač sreće, muškarac homoseksualnog opredeljenja koji je voleo žene.
Vraća se u život 1961. godine kada donosi odluku da sa Pjerom Beržeom osnuje modnu kuću pod svojim imenom. Na vrhuncu uspeha, sedamdesetih, dizajnirao je i odeću za decu, modne dodatke, kao i ženske i muške parfeme. Inspirisan Pikasom, Miroom i Matisom, oblačio je slavne žene, među kojima su Katrin Danev, Paloma Pikaso, Nan Kempner, Lorin Bekol, Marela Anjeli, Mari-Elen Rotšild i mnoge druge.
Francuski predsednik Žak Širak odlikovao ga je 2001. godine ordenom Legije časti.
U januaru 2002. godine, kralj mode, kako su mu tepali, na konferenciji za medije objavio je da se povlači iz modnog biznisa. Bio je to kraj jedne ere u svetu mode, a na kormilu njegovog modnog carstva nasledio ga je Tom Ford.
„Borba za lepotu donela mi je patnju“, izjavio je tada Sen Loran.
Iv Sen Loran je zadužio svet i najmanje je bila bitna činjenica da je homoseksualac, životno vezan za svog saputnika Pjera Beržea, koji mu je bio oslonac i ulivao tako potrebnu sigurnost, koja je Ivu oduvek nedostajala.
Sen Loranovi ovozemaljski ostaci, poštujući njegovu poslednju želju, počivaće u Mažorel botaničkoj bašti, u marokanskom gradu Marakešu, nedaleko od vile u kojoj su on i Berže proveli poslednje godine.
Kad kod nas neki nas predsednik bude izjavio saucesce(Kao Sarkozi Berzeu) partneru nekog preminulog homoseksualca/ke onda cemo biti spremni za EU,nikako pre toga.
