Izvor: Blic, 19.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čomski najveći svetski intelektualac
Čomski najveći svetski intelektualac
On je zašao u osmu deceniju života, proslavio se teorijom transformacione gramatike, a sada je proglašen i za najvećeg svetskog mislioca. Profesor lingvistike Noam Čomski, jedan od najglasnijih kritičara američke spoljne politike, dobio je najviše glasova u anketi koju su sproveli časopisi 'Prospekt' i 'Forin polisi'.
Čomski je osvojio 4.800 glasova, skoro dvostruko više nego drugoplasirani Eko (2.500). Najviše glasova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobio je od učesnika ankete iz Velike Britanije i SAD.
'Ja ne obraćam veliku pažnju na takve ankete', izjavio je Čomski. 'Verovatno su neki moji prijatelji više puta glasali za mene.'
Treće mesto je pripalo Ričardu Dokinsu, za kojim slede Vaclav Havel i Kristofer Hičens.
U izboru 100 najvećih svetskih intelektualaca učestvovalo je 20.000 glasača iz celog sveta. Na listi sastavljenoj na osnovu tih glasova prvo pada u oči mali broj mladih, žena i Francuza. Samo dvojica intelektualaca koji su uspeli da se probiju među prvih deset - Hičens i Salman Ruždi - rođeni su posle Drugog svetskog rata, dok je Naomi Klajn, najbolje plasirana žena, zauzela 11. mesto. Među prvih 40 imena nalazi se samo jedno iz Francuske.
Prvoplasirani Noam Čomski je rođen 1928. u Filadelfiji. Prema njegovoj teoriji transformacione gramatike, ljudskom umu je urođena sposobnost da stvara strukturirani jezik. Šira javnost je prvi put čula za njega kad se javno usprotivio ratu u Vijetnamu. Več više od 40 godina on je najglasniji kritičar američke politike među univerzitetskim profesorima. Napisao je više od 40 knjiga i još uvek predaje.
Drugo mesto u ovoj anketi pripalo je Umbertu Eku, poznatom italijanskom medijevisti, mada on mnogo više odgovara uvreženoj predstavi o renesansnom čoveku. Iako ovaj 73-godišnjak radi kao profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji, njegova interesovanja su mnogo šira. Pisao je o filozofiji Tome Akvinskog, lepoti kroz vekove i uticaju stripa. Svetsku slavu je stekao romanima 'Ime ruže' i 'Fukoovo klatno'.
Na trećem mestu je Ričard Dokins (64), koji je na sebe skrenuo pažnju šire javnosti knjigom 'Sebični gen' (1976), u kojoj je gen predstavljen kao osnovna jedinica prirodne selekcije. Profesor je na Oksfordu, gde drži predavanja o interakciji između javnosti i nauke. Jedan je od najistaknutijih kritičara organizovane religije. U svojim knjigama, esejima i nastupima u medijima uspeva da približi nauku široj javnosti na način na koji to malo kome polazi za rukom. Trenutno navodno radi na dokumentarnom filmu o religiji pod nazivom 'Koren sveg zla'.
Vaclav Havel, koji je na četvrtom mestu, rođen je u Pragu 1936. Prislavio se 70-ih godina dramskim delima u kojima je izvrgavao ruglu apsurdne aspekte života u diktaturi. Zbog učešća u inicijativi 'Povelja 77' osuđen je na kaznu zatvora i dela su mu zabranjena. Godine 1989, u vreme pada Berlinskog zida, Havel izbija u prvi plan kao vođa plišane revolucije, a naredne godine biva izabran za predsednika Čehoslovačke. Posle podele zemlje 1992. bio je predsednik Češke od 1993. do 2003.
Britanac Kristofer Hičens, peti na listi, u mladosti je bio trockista i objavljivao je političke članke u časopisu 'Nju stejtsmen'. Godine 1980. iselio se iz Velike Britanije u SAD, gde je prvo pisao za 'Nejšn', a kasnije za 'Veniti fer' i 'Atlantik'. Čuven je po oštrim kritikama izrečenim na račun majke Tereze, Bila Klintona i Henrija Kisindžera, kao i po otvorenoj podršci Bušovom ratu protiv terorizma. CDC/GB
