Izvor: Blic, 14.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Čistka' među obaveštajcima
'Čistka' među obaveštajcima
BERLIN (SENSE) - Jedanaesti septembar, 'crni dan' američkih obaveštajnih službi koje nisu raspolagale nikakvim naznakama za tragediju što se, besumnje, mesecima pripremala, podstakao je široke rasprave o efikasnosti i organizaciji američke 'obaveštajne zajednice'. Nju čine CIA, spoljna obaveštajna služba, NSA, tehnička služba za prisluškivanje i kontrolu elektronskih komunikacija , u čijoj su nadležnosti moćni tehnički sistemi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojima je ‘’pokrivena’’ cela planeta i NRO, nacionalna služba za izviđanje, koja razpolaze najmodernijim foto-satelitima, kojima je pokriven svaki pedalj Zemljine površine.
Uprkos tehničkoj i tehnološkoj superiornosti, američkoj obaveštajnoj zajednici su za proteklih osam godina 'promakli' mnogi događaji zbog kojih obaveštajne službe zapravo postoje: atentat na američke vojnike u Bejrutu (1983), irački upad u Kuvajt (1990), koji je naknadno doveo do rata protiv Iraka, prvi napad na Svetski trgovinski centar (1993), napad na američke vojnike u Daranu (1996), napad na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji (1998), indijske i pakistanske nuklearne probe (1998), napad na američki ratni brod 'Kol' (‘Cole’) u Jemenu (2000). U ovom periodu su, razume se, američke službe otkrile i sprečile mnoge terorističke akcije, o kojima se sada ne govori, ali, posle tragedije u Njujorku i Vašingtonu mnogi Amerikanci i njihovi prijatelji u svetu imaju osećanje koje je američki republikanski kongresmen Kert Veldon izrazio rečima: 'Izgleda kao da obaveštajnih službi i nema'.SAD troše godišnje za obaveštajne službe oko 30 milijardi dolara, pri čemu najveći deo odlazi na tehničke (‘signalne’) službe (SIG-INT), a znatno manji na održavanje agentskih mreža (HUM-INT). U ovom favorizovanju tehničkih, nasuprot humanim izvorima obaveštajnih informacija, mnogi eksperti, na čija se mišljenja oslanja jedna analiza 'Frankfurter algemajne cajtunga', vide glavnu slabost američke obaveštajne zajednice i neposredan uzrok njenih promašaja, koji su kuliminirali sadašnjom tragedijom.
Iako raspolažu nesumnjivo najvećom količinom najraznovrsnijih podataka (sistem 'ešelon', na primer, snima tri miliona faks-poruka, e-majlova i telefonskih razgovora u minutu) američke obaveštajne službe nemaju dovoljan broj analitičara koji će te podatke obraditi. Tako se, recimo, moglo dogoditi da je, posle terorističkog napada na ambasade u Keniji i Tanzaniji, naknadnom analizom utvrđeno da su blagovremeno stajali na raspolaganju podaci koji su ukazivali na pripremu ovih napada, ali nije bilo analitičara koji bi ih ‘sredili’ i povezali u logičnu celinu.
Obaveštajni eksperti tvrde, takođe, da se efikasna borba protiv terorizma može voditi samo uz postojanje mreže agenata, od koji bi se neki infiltrirali u terorističke organizacije. Međutim, američke službe su, sa okončanjem 'hladnog rata', zapostavile razvoj i izgradnju mreže agenata, tako da sada raspolažu znatno manjim brojem agenata, posebno na Bliskom istoku, nego druge zapadne službe. Tragedija koja se dogodila upozorava da su neophodne promene koncepta ovih službi. 'Kotrljaće se neke glave', kako se izrazio Tim Jardli, jedan od eksperata za borbu protiv terorizma.
