Izvor: Vesti-online.com, 01.Jun.2019, 10:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čime Amerika opet preti Rusiji

"Američki senatori su predložili uvođenje najmanje pet vrsta sankcija protiv kompanija koje osiguravaju brodove koji se koriste za izgradnju gasovoda "Severnog toka '2'", navodi se na sajtu Kongresa.

Dokument je bio podnet Kongresu 14. maja, ali je njegov tekst tek danas objavljen.

"Predsednik može uvesti pet ili više paketa sankcija protiv stranih državljana ako odluči da je to lice namerno na dan stupanja na snagu ovog zakona ili kasnije pružalo usluge, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << vršilo procene rizika, osiguranja (takvog) broda", navodi se u dokumentu.

Pod "stranim državljanima" se podrazumevaju kako fizička tako i pravna lica.

Među predloženim sankcijama su: odbijanje izdavanja licenci američkog regulatora, zabrana dobijanja kredita od preko 10 miliona dolara u narednih 12 meseci, zabrana rada sa američkim državnim dugom ili federalnim sredstvima, zabrana plaćanja u zoni američke jurisdikcije. Radnici takve kompanije mogu biti proterani iz SAD.

Zakon predviđa zabranu ulaska u SAD i zamrzavanje imovine svih lica pod američkom administracijom koji su umešani u "prodaju, iznajmljivanje, davanje ili pomaganje u davanju" brodova za izgradnju ruskih gasovoda u moru na dubini 30 metara i više.

Autori dokumenta su senatori Ted Kruz, Džin Šahin, Džon Baraso i Tom Koton.

List "Forin polisi" je ranije sugerisao da bi taj zakon mogao da se odrazi na dve građevinske firme - švajcarsku firmu "Olsiz" i italijansku kompaniju "Saipem", a može uticati i na realizaciju morskog dela "Turski tok".

Projekat "Severni tok 2" podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.

Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored "Severnog toka".

On će proći kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Ostalo je da se građevinska dozvola dobije još samo od zvaničnog Kopenhagena.

Tom projektu se protive Ukrajina i baltičke zemlje, kao i SAD, koje Evropljanima nude svoj tečni prirodni gas.

Nastavak na Vesti-online.com...