Izvor: Vostok.rs, 13.Jun.2013, 19:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cilj: tle Marsa
13.06.2013. -
O prebacivanju uzoraka tla sa Marsa ili sa njegovih satelita početkom 2020. godine ozbiljno razmišlja ne samo Roskosmos, već i Evropska kosmička agencija, kao i NASA. U SAD naučnici su predložili da se u te svrhe iskoriste razrade takozvane asteroidske inicijative, kako se ne bi pravio poseban program.
Navedimo odgovarajuće ruske projekte: to su Mars-grunt i Fobos-Grunt-2 – uprošćeni dvojnik nestalog uređaja. Njihovi zadaci su jasni po nazivima. Misija >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << evropljana Futprint cilja na Fobos, mada rezervna varijanta može da bude i drugi satelit Marsa Dejmos. Svugde su konceputalna ista dva elementa: aparat za sletanje i modul za povratak na Zemlju.
Sada o asteroidskoj inicijativi i o tome kako da se ona prilagodi Marsu. Ona predviđa obuhvatanje malog nebeskog tela posebnom „torbom“, koja će biti postavljena na uređaju sa jonskim motorom. Njegov zadatak je vuča i izbacivanje „kamena“ u orbitu oko Meseca. Tamo će najranije 2021. godine stići pilotirani brod Orion. Na „kamen“ će se iskrcati astronauti. Uzimajući u obzir asteroidsku koncepciju, prebacivanje tla sa Marsa bi izgledalo ovako. Na Crvenu planetu sleće marsohod i do 2020. godine sakuplja uzorke. Tamo sleće drugi, sa raketom. Posle randevua raketa sa kapsulom startuje i izlazi u orbitu oko Marsa, gde se sa njom sastaje dvojnik jonskog transportera. On prebacuje teret na mesečevu orbitu. Ka njemu lete astronauti iz Oriona i uzimaju kapsulu. Istina, pre nego što dospe na Zemlju tle sa Marsa će prvo dospeti na MKS radi provere sadržaja bakterija. Dopisni član Ruske akademije kosmonautike Andrej Ionin ne smatra tu meru suvišnom.
- Postoje znaci da je na Marsu bila voda, povoljna za život organizama. To znači da može da postoji biološka opasnost. Dospevanje sasvim drugih formi života na Zemlju bilo bi neopravdani rizik. Treba ga smanjiti. I tako prilaz rešavanju ovog pitanja u više etapa je opravdan.
Akademik RAKC, član Federacije kosmonautike Rusije Aleksandar Željeznjakov skreće pažnju na složenost čitave sheme.
- Tu je i prebacivanje asteroida u mesečevu orbitu i marsovski aparati. Bolje je koncentrisati se na nešto i ne mešati sve zajedno. Toliko glomazan program je osuđen na neuspeh. Što je jednostavniji projekat, to su mu veće šanse. Kada se 60-ih godina razrađivalo iskrcavanje na Mesec, tada su bili i jednokrati i višekratni lansirni sistemi. Rešili su da je jednokratni sistem bolji, kada se čitav kompleks izvodi u orbitu pomoću jedne rakete nosača.
I tako dva elementa iz inicijative u principu bi odgovarala prebacivanju tla sa Marsa: brod Orion i jonski transporter. Stvar je u tome što su perspektive asteroidnog programa maglovite. Mada iskrcavanje na asteroid ostaje prvorazredni značaj SAD u kosmosu, broj njegovih protivnika raste čak u NASI. Ihovi argumenti su sledeći: pričvršćivanje ljudi za asteroid neće dati vredno iskustvo za buduće ekspedicije na Mars, pre će ga dati Mesec. Sumnjivu naučnu vrednost predstavlja i uzimanje uzoraka sa asteroida, pošto je na Zemlji sakupljeno na hiljade komadića njegove sabraće. Jedan od njih težak je 60 tona, našao ga je afrički seljak.
Ako će Orion do 2016-17. u svakom slučaju napraviti, jonski transporter može i da se ne pojavi. Tada će morati da se promeni format misije za prebacivanje tla. Velike teškoće to neće predstavljati: marsijanski pravac se burno razvija, i narednih godina treba očekivati mnogo zanimljivih projekata.
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
