Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Avg.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Četrdeset godina od sovjetske invazije Čehoslovačke

PRAG - U noći između 20. i 21. avgusta navršava se 40 godina od sovjetske vojne intervencije u Čehoslovačkoj. U Pragu, Bratislavi, Brnu, Košicama i drugim gradovima Češke i Slovačke, koje su se mirno razišle 1. januara 1993, godišnjica sovjetske invazije tradicionalno se obeležava polaganjem cveća na spomenike i drugim pomenima na traumatično istorijsko iskustvo.

Međutim, sudeći prema izveštajima medija, 20 godina posle pada komunizma i u trenutku kada se Češka >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << republika priprema da preuzme predsedavanje Evropskom unijom, stanovnici Praga jedva da se sećaju Praškog proleća i sovjetske invazije na njihovu zemlju.

Ulaskom sovjetskih tenkova u Prag u noći između 20. i 21. avgusta nasilno je okončan čehoslovački projekt izgradnje "socijalizma s ljudskim likom", koji je uz jugoslovenski samoupravni socijalizam smatran jednim od najznačajnijih istorijskih pokušaja reforme socijalizma i njegovog delimičnog spajanja sa demokratijom.

Retki, koji pamte da se ovih dana navršava 40 godina od sovjetske intervencije tome prilaze sa tipičnom českom pomirljivošću. Za Zbinjeka Pretračeka, komentatora dnevnika "Lidove Novini", slabo interesovanje za Praško proleće i invaziju koja je usledila jeste začuđujuće, ali za razliku od nekih drugih naroda "Česi traume iz prošlosti smatraju završenim poglavljem", objasnio je on.

Oni koji još raspravljaju o tim događajima i analiziraju ih, često ih nisu doživeli, a zaključci su uvek isti. Neki smatraju da je Praško proleće bilo u krvi ugušen pokušaj da se socijalizmu da humaniji lik, dok je za druge to naprosto bila "borba dve frakcije jedne iste kriminalne organicacije tj. Komunističke partije Čehoslovačke" naveo je Petraček. Češki komentaror, međutim, smatra da se zbog nezainteresovanosti prema ovom ptianju potcenjuju aktuelne opasnosti. "Ne uviđa se značaj učešća u projektu američkog raketnog štita", rekao je on.

Invazija kao "hladan tuš"

Ipak, građani Češke i Slovačke koji danas imaju 70 ili 80 godina još pamte Praško proleće. "Narod je bio euforičan, ukinuta je cenzura, štampa je osuđivala zločine staljinista, ukinute su smetnje "neprijateljskim radijima" kao što su bili Glas Amerike i Slobodna Evropa", a ekonomisti su predstavljali svoju viziju mešavine tržisnog kapitalizma i socijalizma.

Zatim je kao "hladan tuš" usledila ruska invazija", pričaju savremenici toga doba. "Poručivali smo ruskim vojnicima 'idite kući'", a oni su nam odgovarali: "Mi jesmo kod kuće, ovo je sovjetska socijalistička Čehoslovačka". U četiri ujutro tenkovi su bili postrojeni duž Moldave ispred sedišta Centralnog komiteta Komunističke partije.

"Kada je Dubček čuo pucnjeve i video kako gine jedan mladić, odjurio je da zove sovjetsku ambasadu", seća se osamdesetogodišnji Hubert Maksa koji je tada bio sekretar predsednika parlamenta. Nekoliko sati kasnije Dubček je otet i odveden u Moskvu gde je bio prinuđen da potpiše protokol o "poslušnosti".

Černik i Kosigin

Brežnjev je tako uspeo da popuni rupu na svojoj strateškoj mapi: Crvena armija je bila prisutna u Mađarskoj od 1956. i raspoređena u Poljskoj i Istočnoj Nemačkoj. Nedostajala je samo Čehoslovačka. Sporazum o trajnom stacioniranju ruskih snaga potpisali su u Pragu češki premijer Oldrih Černik i sovjetski premijer Aleksej Kosigin. Rusko prisustvo je predstavljano kao "solidarna pomoć protiv kontrarevolucije" i trebalo je da bude privremena. Vojnici su međutim ostali 23 godine.

Dana 30. avgusta, posle povratka Dubčeka iz Moskve, ponovo je uvedna cenzura. Oni koji su mogli, pobegli su na Zapad. "Represija je odmah počela, već u jesen 1968. i nisu je sprovodili Rusi već ŠTB (služba bezbednosti) i narodna policija Čehoslovačke pod kontrolom Komunističke partije" podseća nedeljnik "Tiden".

Godinu dana posle invazije, upravo je Dubček 21. avgusta 1968. godine potpisao zakon kojim je otvorio put za progon disidenata. On je sedamdesetih godina poslat za ambasadora u Turskoj, a šest meseci kasnije je izbačen iz partije. Posle toga je za režim postao persona non grata i dobrovoljno je otišao u neku vrstu izgnanstva u Slovačku gde je radio za šumarsko preduzehce u Bratislavi.

Misteriozna pogibija Dubčeka

Posle demokratskog zaokreta 1989, Dubček je doživeo kratkorajno novo proleće. Učestvovao je u antirežimskim demonstracijama uz Vaclava Havela, a zatim je ponovo izabran za predsednika skupštine.

Poginuo je u jesen 1992, u misterioznoj saobraćajnoj nesreći. "Tiden" tim povodom piše da je Dubček trebalo da ode u Moskvu da zajedno sa poljskim premijerom Pjotrom Jaroševičem svedoči o ulozi KGB-a u invaziji na Prag.

Trupe Varšavskog pakta ostale su na teritoriji Čehoslovačke sve do 1991. U junu te godine poslednji sovjetski vojnik napustio je ovu zemlju na osnovu ugovora koji su ubrzo posle "plišane revolucije" potpisali novi predsednik Čehoslovačke Vaclav Havel i sovjetski lider Mihail Gorbačov.

"Direktan prenos prošlosti"

Češka i Slovačka nizom manifestacija, izložbama, debatama, susretima sa disidentima iz Rusije, Poljske, Bugarske, Mađarske i Istočne Nemačke koji su imali tada hrabrosti da se suprotstave invaziji, obeležava danas i sutra godišnjicu invazije.

Češka televizija vodi večeras gledaoce u 10-časovni "Direktni prenos prošlosti" u kojem će tokom noći prikazati snimke tih dana iz arhiva. Srce Praga, Vaclavski trg ispred zgrade Narodnog muzeja "okupiraće" sutra ponovo sovjetski tenkovi, za tu priliku prefarbani iz muzeja Češka vojske.

Jedna trafika nudiće socijalističke novine od četiri stranice saopštenja politbiroa i slavljenja uspeha udarnika socijalističkog rada, a na Vaclavskom trgu osvanuće ponovo neveštom rukom pisani plakati: "Ivane, idi kući" ili "Lenjine, probudi se, Brežnjev je poludeo".

Češka i Slovačka i njeni zvaničnici tragičnu godišnjicu obeležavaju zajedno. Slovački premijer Robert Fico biće sutra u Pragu zajedno sa češkim kolegom Mirekom Topolanekom, a češki predsednik Vaclav Klaus u Bratislavi zajedno sa predsednikom Slovačke Ivanom Gašparovičem.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...