Izvor: Politika, 29.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Četiri trkača za Kremlj
Ime Mihaila Kasjanova neće se nalaziti na biračkim listićima za predstojeće predsedničke izbore u Rusiji. U subotu je Centralna izborna komisija donela rešenje po kojem bivši premijer nije ispunio sve zakonom predviđene uslove. Od neophodna dva miliona potpisa, koje je sakupio za kandidaturu, kako se ispostavilo, više od 13 procenata bilo je – nevažeće. Pošto prema izbornim pravilima „sumnjivih” može da bude tek pet odsto, ispada da su Kasjanovljevi agitatori negde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << debelo omanuli. Posle svega, teško je verovati da će i Vrhovni sud Ruske Federacije, u žalbenom roku od još deset dana, doneti odluku koja bi u tom smislu nešto promenila.
Ni prethodni pokušaj da „Miša pet posto”, kako su miljenika bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina zvali svi oni koji su sa njim poslovali, obezbedi prolaz u predsedničko takmičenje nije urodio plodom. Naime, njegova partija Narod za demokratiju i pravdu (NDS) nije kod nadležnih službi obezbedila registraciju. Tadašnja računica ekspremijera bila je jednostavna: ukoliko bi NDS ušao u parlament (na izborima održanim 2. decembra) on ne bi morao da sakuplja već pomenuta dva miliona potpisa za predsedničke izbore. Kandidovala bi ga stranka. Ali, sve je bilo uzalud. NDS je ostao van institucija političkog života, tako da će njegovi članovi Dumu moći da posete samo – turistički.
Tako se broj imena na glasačkim listićima za izbor novog šefa države sveo na četiri – Dmitrija Medvedeva, kao favorita najjače parlamentarne stranke Jedinstvena Rusija, Genadija Zjuganova, lidera ruskih komunista (KPRF), Vladimira Žirinovskog, čelnika liberal-demokrata (LDPR), i Andreja Bogdanova, koji nastupa kao samostalni kandidat i koji je uspeo da sakupi dva miliona potpisa. Naime, Demokratska partija Rusije (DPR), koju Bogdanov predvodi, spada u, takozvane, patuljaste stranke i takođe je vanparlamentarna. Za utehu može da mu posluži to što će se njegovo ime na listićima, zahvaljujući azbučnom redu, naći na prvom mestu, dok će se glavni favorit Dmitrij Medvedev smestiti na začelju.
Ruski predsednički izbori, zakazani za 2. mart, biće pomalo neuobičajeni. Prvo, na njima istupa manje kandidata nego na bilo kojim prethodnim. Drugo, Dmitrij Medvedev, aktuelni vicepremijer, već sada ima naklonost preko 80 odsto sugrađana, i teško je verovati da će mu do marta popularnost opadati. Uostalom, on ima najjači adut u ruci, a to je poverenje sadašnjeg šefa države Vladimira Putina.
Ispada, dakle, da je učešće Zjuganova, Žirinovskog i Bogdanova u izbornoj trci više stvar dekoracije i alibi za odluku koja je, praktično, već doneta. Ipak, takvo gledanje bilo bi previše pojednostavljeno. Zjuganov i Žirinovski su stari borci. Oni su se već takmičili sa Putinom, kada je 2000. prvi put istupio pred birače kao predsednički kandidat, pa zašto ne bi i sa Medvedevom. Treba, doduše, podsetiti da su Zjuganov i Žirinovski na prošlim izborima (2004) izbegli predsednički maraton poslavši u bitku Nikolaja Haritonova i Olega Maljuškina. Ali tada je Putina bilo nemoguće pobediti – osvojio je 71,2 odsto glasova.
Medvedev bi, po svemu, trebalo da bude u istoj poziciji kao Putin 2004. Ali on iza sebe nema okončan rat u Čečeniji, raskid sa oligarsima, oporavak ekonomije, jačanje armije, povratak Rusije na međunarodnu scenu" drugim rečima, sve uspehe najveće države na svetu koji se vezuju upravo za ličnost sadašnjeg predsednika. Ma koliko ga poštovali kao umerenog političara, vrednog radnika i čoveka velikog potencijala, na njega se i dalje gleda, isključivo, kao na nastavljača Putinovog dela.
Zjuganov i Žirinovski tu traže prostor za sebe. Jer oni nisu obični aparatčici, oni su pravi lideri, sa harizmom. Uostalom, izostajanje iz ovogodišnje predsedničke trke i ogledanja sa „novajlijom” Medvedevom mnogi im ne bi oprostili, a pogotovo ne njihovi sledbenici. U stvari, ponavlja se priča iz decembarskih izbora za Dumu – svako izbegavanje okršaja znači poen manje u sveukupnoj političkoj bici. A u suočavanju sa ovako jakim protivnicima (Jedinstvena Rusija, plus Medvedev) svaki dobijeni poen vredi barem dvostruko.
U celoj priči najinteresantniji je Andrej Bogdanov. Nikome nije jasno kako je on za tako kratko vreme uspeo da sakupi dva miliona potpisa. Naime, DPR koji on predvodi, na decembarskim izborima za Dumu nije uspeo da osvoji ni sto hiljada glasova. Po mnogima, njegovu ulogu kao predstavnika, takozvanog, demokratskog bloka u zemlji odredio je, u stvari, Kremlj. Očekivani marginalan rezultat na predsedničkim izborima trebalo bi da pokaže da je i kompletan demokratski blok u Rusiji, na neki način, na margini političkih zbivanja.
Možda u ovoj računici i ima istine. Jer Bogdanovu, uostalom kao i Kasjanovu, ni do sada poznavaoci ruskih prilika nisu davali neke šanse. Rejting ove dvojice u narodu daleko je ispod jedan odsto.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 30/01/2008]
