Izvor: Blic, 01.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Češka se vrti u krugu
Češka se vrti u krugu
PRAG (Beta-BBC) - Ni jedan od dvojice kandidata na izborima za novog češkog predsednika, Vaclav Klaus i Jan Sokol, nije juče u prvom krugu uspeo da osvoji potrebnu većinu i obojica prolaze u drugi krug.
U tajnom glasanju je potrebnu većinu u donjem domu, Snjemovni, osvojio bivši premijer Vaclav Klaus, kandidat opozicionih konzervativaca, zahvaljujući glasovima nereformisanih komunista. Komunisti su i pre izbora najavili da je Sokol, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao bivši disident i pristalica pomirenja sa Nemačkom, za njih neprihvatljiv i da će zato radije dati glas desničaru Klausu. Filozof, dekan Fakulteta društvenih nauka Karlovog univerziteta Jan Sokol, kandidat vladajuće koalicije dobio je potrebnu većinu u gornjem domu - Senatu. Iza svog kandidata očigledno nije složno stala vladajuća socijaldemokratska stranka gde frakcija pristalica bivšeg premijera Miloša Zemana nastoji na sve načine da ga na nekim sledećim izborima vrati u igru.
U drugom krugu za pobedu je potrebna natpolovična većina prisutnih poslanika i senatora u svakom domu ponaosob.
Tek ukoliko ne uspe drugi krug, u trećem se glasovi prisutnih od 200 poslanika i 81 senatora sabiraju a za pobedu je neophodna natpolovična većina.
Češki parlament je juče, za proteklih šest nedelja, treći put birao predsednika. Analitičari su već predviđali da bi i treće glasanje moglo da se završi na isti način kao prethodna dva - političkim ćorsokakom. Češki parlament bi unošenjem izmena i dopuna u postojeći ustav mogao da omogući češkom narodu da bira predsednika direktnim glasanjem, ali u tom slučaju bi morao da pokrene dugotrajnu proceduru. Politikolozi, međutim, naglašavaju da je parlament izložen sve većem pritisku da izabere predsednika do početka eventualnog rata SAD protiv Iraka. Funkcija predsednika je uglavnom protokolarne prirode, ali je predsednik ipak vrhovni komandant oružanih snaga zemlje.Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja Česi bi za predsednika izabrali Klausa, koji ima podršku 60 posto anketiranih, dok se za Sokola izjasnilo 39 posto nacije.
Vaclav Havel, bivši disident koji je niz godina proveo u zatvoru i koji je postao predsednik posle 'plišane revolucije' 1989, bio je na toj dužnosti maksimalo dozvoljena dva mandata, koji su okončani 2. februara.
.jpg)
