Izvor: B92, 06.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Česi žele skromnu proslavu 9. maja
Prag -- U Češkoj počele proslave 60. godina kraja Drugog svetskog rata, uz oklevanje da se oda priznanje Crvenoj armiji za oslobođanje
Preovlađuje mišljenje da proslave treba da budu skromne. Većina Čeha smatra da 60. godišnjicu oslobođenja treba obeležiti, ali čak 81 odsto ne želi da proslave budu veličanstvene sa skupim paradama, pokazala je najnovija anketa agencije Faktum.
Četiri petine Čeha veruje da treba više misliti na budućnost nego na prošlost, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a jedna trećina je ubeđena da posle toliko godina obeležavanje pobede nad fašizmom nema više nikakav značaj.
Glavne manifestacije će širom Češke biti održane u nedelju, a posle mnogo godina pauze, Prag priređuje vojnu paradu. Česi žele da ih mediji podsete na zasluge ratnih heroja, organizuju sa preživelim veteranima debate i prikažu im ratne filmove. Dopadaju im se i tradicionalne rekonstrukcije bitaka, kakvu je juče, na godišnjicu Praškog ustanka, priredio kraj zgrade Češkog radija grad Prag.
Proslave su pored Praga već počele i u gradu Plzenj, koji je oslobodila američka armija, predvođena generalom Džordžom Patonom. Uz prisustvo američkih vojnih vetrana u tom zapadnočeškom gradu otvoren je memorijalni kompleks slavnog američkog generala. Planirano je i podizanje spomenika, ali uoči proslave gradske vlati odbile su već gotov kip, jer je autor, vajar Jaroslav Boker, svojevremeno sarađivao sa zloglasnom tajnom komunističkom policijom StB i, po mišljenju grada Plzenj, nema moralno pravo da vaja spomenik generalu oslobodiocu.
Česi i danas, šest decenija od kraja Drugog svetskog rata, doživljavaju kao istorijsku nepravdu što se američka armija, uprkos protivljenju generala Patona, zaustavila u Plzenju i, u skladu sa dogovorom velikih sila o poratnoj podeli Evrope, dopustila da većinu Češke i glavni grad Prag oslobodi Crvena armija.
Od pada komunizma češki mediji na godišnjicu uglavnom podsećaju na američke ratne veterane, dok se o zaslugama ruskih vojnika piše vrlo malo ili se podseća na mračniju stranu pobedonosnog marša Crvene armije na Berlin. Dnevnik "Mlada fronta Dnes" tako danas povodom godišnjice oslobođenja piše o 10.000 do 20.000 silovanih Čehinja, najviše u Moravskoj, kojom je prošla armija maršala Rodiona Malinovskog.
Anketa: Najveći češki negativac
Najomraženiji Čeh u istoriji naroda je bez premca prvi komunistički predsednik Češke Klement Gotvald, pokazala je anketa češke televizije. Gotvaldovim dolaskom u predsednički zamak Hradčani 1948. godine započela je era totalitarnog režima duga četiri decenije.
Najveći negativac biran je istovremeno sa anketom Najveći Čeh koju, po licenci britanske BBC, organizuje Češka televizija. Ta televizije je sinoć objavila koga su u višemesečnom glasanju Česi uvrstili u 100 Čeha sa najvećim zaslugama.
Ko je najveći Čeh biće odlučeno 11.juna. Na listi su čehoslovački predsednik i otac samostalne češke države Tomaš Garig Masarik, zatim lider plišane revolucije, bivši predsednik Vaclav Havel, a od kraljeva zaštitnik češkog naroda Sveti Vaclav, češki kralj i rimsko-nemački car Karlo IV, kompozitori Antonjin Dvoržak i Bedžih Smetana, pisac Karel Čapek Česi i drugi.
Rang lista najomraženijih sastavljena je već sada i na njoj je najviše bivših i sadašnjih komunista, ali četvoromesečna kriza vlade katapultirala je na drugo mesto donedavnog premijera Stanjislava Grosa, čak ispred poslednjeg generalnog sekretara čehoslovačkih komunista pre pada režima, Milouša Jakeša.
Popularni šef države Vaclav Klaus našao se na rang listi omiljenih i zaslužnih, gde je završio na 18. mestu, dok se među ormaženim Česima plasirao na visokom trećem mestu.
