Izvor: Blic, 23.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Černobilj preti i u sarkofagu
Černobilj preti i u sarkofagu
KIJEV - Ukrajinski zvaničnici objavili su izveštaj iz tajnog arhiva KGB u kojem se ističe da je problema sa nuklearnim reaktorima u elektrani u Černobilju bilo i pre 1986. godine kada se dogodila najveća mirnodopska nuklearna katastrofa. U novoobjavljenom materijalu citira se dokument iz 1984. godine u kojem se spominju nepravilnosti u radu 3. i 4. reaktora, kao i loš kvalitet opreme, koja je kupljena od firmi iz tadašnje SFRJ.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />U istom materijalu pominje se i incident koji se u Černobilju dogodio 9. septembra 1982. kada je navodno u atmosferu ispuštena izvesna količina radijacije. Materijal je prethodno objavljen i u časopisu Iz arhivov VUCK-GPU-NKVD-KGB, koji se štampa u samo 1000 primeraka, tako da je bio dostupan samo malom broju stručnjaka.
Većina materijala odnosi se na samu eksploziju reaktora 26. aprila 1986. godine, požar koji je potom usledio i mere koje su preduzete posle nesreće. Međutim, pominju se i sistematska kršenja bezbednosnih pravila tokom izgradnje same elektrane 1976. i 1979. godine.
Od eksplozije 4. reaktora elektrane u Černobilju i njenih posledica preminulo je između 15 i 30 hiljada ljudi. Ostala tri reaktora nastavila su sa radom do 1991. godine kada je jedan od njih isključen posle požara. Jedan od preostala dva reaktora prestao je sa radom 1996. godine, a sama elektrana konačno je obustavila rad u decembru 2000. godine, a Ukrajinu je obeštetila Grupa 7 najrazvijenijih zemalja sveta sumom od 2,3 milijarde dolara.
Više hiljada žitelja Černobilja koji su preživeli najgoru mirnodopsku nuklearnu katastrofu u istoriji marširalo je tokom vikenda kroz centar kijeva zahtevajući da im zvanične vlasti povećaju socijalne beneficije i isplate kompenzaciju za pogibiju najbližih tokom katastrofe koja se dogodila pre 17 godina.
Protest je predvodio orkestar svirajući posmrtni marš, a okupljeni su nosili fotografije svojih najbližih koji su preminuli u katastrofi i transparente na kojima je pisalo 'Černobilj je zatvoren. Da li su problemi zaboravljeni?'
Marš je ogranizovala Ukrajinska unija za Černobilj, advokatska grupa koja predstavlja žrtve katastrofe, koja je ponovila zahteve da vlada isplati odštetu i medicinske benificije za više hiljada ljudi koji pate od posledica katastrofe.
Ukrajinska vlada koja boluje od 'hroničnog nedostatka novca' nije u stanju da namiri obaveze preuzete još od raspada Sovjetskog Saveza a kojima je predviđeno da socijalne beneficije budu isplaćene za čak 3,3 miliona osoba, među kojima se nalazi i 1,5 miliona dece, najugroženijih katastrofom u aprilu 1986. godine.
Za više od 25.000 porodica koje su evakuisane iz kontaminiranog područja još nije obezbeđen trajan smeštaj.
Ministar Ruske Federacije za atomsku energiju Aleksandar Rumjancev smatra da je sasvim realno očekivati obrušavanje krova sarkofaga černobiljske nuklearke. 'Danas je čak teško reći šta se dešava iza zidova sarkofaga. Ko kontroliše bezbednost? Pre nekoliko godina, na primer, ukrajinsko rukovodstvo je odbilo usluge naučnog tima Kurčatovskog instituta, koji je nadgledao objekat', izjavio je Rumjancev u intervjuu 'Nezavisimoj gazeti'.
Ukrajinsko rukovodstvo nema dovoljno sredstava da bi rešilo problem Černobilja. Rumjancev smatra da iznad postojećeg sarkofaga može da se izgradi nov zaklon u obliku ćiriličnog slova P. Pomoću te tehnologije može da se pokrije sarkofag novom betonskom pločom po sistemu 'matrjoški'. Tako će se u slučaju katastrofe sve odvijati unutar nove kupole. (BBC/AP/CDC/JS) Najveće katastrofe u NE
l7. oktobra 1957. - Vindskejl Pajl br. 1, severno od Liverpula u Engleskoj; vatra je izbila u reaktoru sa grafitnim hlađenjem što je dovelo do curenja radijacije i kontaminacije područja od 200 kvadratnih milja.
- Iste godine došlo je do eksplozije radioaktivnog otpada u sovjetskoj fabrici nuklearnog oružja na južnom Uralu. Vlasti su morale da evakuišu preko 10.000 ljudi iz kontaminiranog područja. Sovjetski zvaničnici nisu saopštili da li je bilo žrtava u ovoj nesreći.
1976. - U blizini Grajfsvalda u Nemačkoj dogodio se akcident u kome se jezgro nuklearnog reaktora u nuklearki Lubmin skoro potpuno otopilo zbog manjkavih mera zaštite od požara.
28. marta 1979. - Ostrvo kraj Harisburga u Pensilvaniji; jedan od dva reaktora je ostao bez hlađenja što je dovelo do pregrevanja i delimičnog otapanja uranijumskog jezgra. U atmosferu je ispuštena izvesna količina radijacije.
26. aprila 1986. - Černobilj, kraj Kijeva u Ukrajini; eksplozija i požar u grafitnom jezgru jednog od četiri reaktora doveli su do raspršivanja radijacije iznad dela Sovjetskog Saveza, istočne Evrope, Skandinavije, a kasnije i Zapadne Evrope. Izdato je saopštenje o pogibiji trideset jedne osobe. Ukupan broj žrtava se ne zna.
30. septembra 1999. - Tokaimura u Japanu; nekontrolisana lančana reakcija u elektrani za preradu uranijuma dovela je do izbacivanja velike doze radioaktivnog gasa u atmosferu. Jedan radnik je poginuo, dok su dvojica teško povređena. CDC/JS Najopasnije nuklearke
Evropska komisija je još prošle godine uputila oštro upozorenje istočnoevropskim kandidatima za prijem u EU da ne smeju da odlažu zatvaranje nuklearki koje se smatraju nebezbednim. Tu se pre svega misli na litvansku NE u Ignalinu, koja spada u isti tip kao Černobilj, i četiri zastarela reaktora u bugarskoj jedinoj nuklearki Kozloduj do 2006. Češka nastavlja sa izgradnjom NE Temelin, černobiljskog tipa, uprkos protestima Austrije. Među opasne nuklearke spada i NE kraj Pakša u centralnoj Mađarskoj u kojoj je 10. aprila otkriven kvar, proglašena opasnost drugog stepena a povređen je jedan radnik.
