Izvor: Politika, 01.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeov ubica progledao
Ostarelom podoficiru Mariju Teranu skinuta mrena sa očiju zahvaljujući kubanskim lekarima u Boliviji, ali dokumenti o ubistvu Če Gevare još nisu obelodanjeni Bolivijski podoficir Mario Teran, čuven po tome što je pre četrdeset godina ubio Če Gevaru, dobio je, kako je izvestio list "Granma', zvanični organ Komunističke partije Kube, neobični poklon. Grupa lekara sa Kube, koja u okviru humanitarnog revolucionarnog rada besplatno leči siromahe po Latinskoj Americi, operisala ga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je od katarakte i ne znajući da je pacijent usmrtio revolucionarnu legendu koju bi danas svi da prisvoje. Sin Marija Terana napisao je pismo zahvalnosti koje je objavljeno u lokalnom listu Santa Kruza "Deber". Na svetlost dana (jer bolivijski lokalni list nema svoj veb-sajt) iznela ga je "Granma", a ubrzo zatim o tome su izvestili i prestonički mediji u Boliviji.
Teran je operisan u jednoj od bolnica koje je Kuba, u okviru zajedničke akcije sa naftonosnom Venecuelom, poklonila Boliviji a koju je, kako se ističe, nedavno otvorio predsednik Bolivije Evo Morales. Pored stotina drugih seljana indijanskog porekla, i Teranu je skinuta očna mrena, te je zahvaljujući solidarnosti sa Kube – progledao.
Havana o razlici između Kastra i ubica
"Pročitajte dobro ovo ime: Mario Teran... sutra ga se niko neće setiti, kao što su ga zaboravili i pre četrdeset godina kada je u jednom trenutku postao svetska vest, piše komentator Ektor Arturo u tekstu "Granme" koji nosi naslov "Če dobio još jednu bitku". Kada je dobio naredbu od svojih šefova da puca u Čea, Teran je svoj strah utopio u alkoholu. Drhtao je kao prut, a Če mu se učinio "velikim, ogromnim".
Če je, ranjen i razoružan, sedeo na zemlji u dvorištu neke jadne školice, pa kada je video kako njegov ubica okleva, kako se trese, razdrljio je košulju i viknuo: "Pucaj ovde, ubićeš čoveka, šta se treseš..."
Danas kao starac, dodaje "Granma", Teran će opet moći da uživa u bojama bolivijskih prašuma, u osmehu svojih unuka, da gleda fudbalske utakmice... Ali "nikad neće biti u stanju da vidi razliku između ideja onih koji su mu naredili da ubije jednog čoveka, i onog koji je naredio lekarima da jednako leče pacijente bilo da su njihovi "kompanjerosi" ili "neprijatelji". Tako se, zaključuje "Granma", radilo i na Sijera Maestri, po zahtevu komandanta Fidela Kastra. Autor teksta aludira na dane kada je Kastro sa svojim gerilcima sišao sa planine i izveo revoluciju na Kubi.
Četiri decenije pošto je Mario Teran zločinom pokušao da uništi jednu ideju i jedan san, zaključuje "Granma", Če nastavlja svoju borbu... To je, kako se prenosi čitaocima na Kubi, u trenutku kada malo ko veruje da će se oboleli komandant Fidel Kastro oporaviti, suštinska razlika između dva sveta. Onog koji se bori za dobrobit i zdravlje čoveka i onog kapitalističkog koji ga ugnjetava za svoje ciljeve.
Vojska drži papire o Čeovoj smrti
Predsednik Bolivije Evo Morales svuda ističe da mu je idol argentinski revolucionar Če Gevara, pa nije baš ponosan što je ova legenda ubijena (mada je Čeovo srce još živo, kako se vidi po besplatnim bolnicama za vid po celoj Latinskoj Americi) baš u njegovoj zemlji.
Samo nedelju dana pred obeležavanje četrdeset godina od ubistva Čea, do koga je došlo, kako mnogi smatraju, usled nezainteresovanosti bolivijskih seljaka za širenje revolucionarnog žara sa komunističke Kube, bolivijski listovi više pažnje posvećuju "originalnim dokumentima o autopsiji tela Če Gevare" koju u svojim arhivama još uvek ljubomorno čuvaju oružane snage. Tamošnji komandant oružanih snaga Vilfredo Vargas dozvoljava da se izda potvrda o postojanju "umrlice i dokumenta o autopsiji", ali neće javnosti da pokaže originalne papire. "Ti dokumenti se nalaze u jednom (pokazuje rukama) velikom arhivu. Moralo bi mnogo da se pretura po njima, rekao je bolivijski šef vojnih snaga. Dnevni list "La Rason" iz bolivijskog glavnog grada La Paza tražio je dozvolu od komandanta armije da fotografiše papire o smrti Če Gevare. Odgovoreno im je da su to strogo poverljivi podaci, pod statusom državne tajne. I ne samo to, već su novinari sa ovakvim zahtevima okvalifikovani kao "osobe koje bi želele da steknu slavu koristeći ovu situaciju".
Uostalom, kako glasi saopštenje iz komande bolivijske vojske, stotine knjiga i istorijskih spisa već je napisano o ovom događaju. Ne pružajući ih na uvid, vojska je prenela sadržaj ovih dokumenata: "Potvrđuje se da je u ponedeljak 9. oktobra 1967. u 5.30 časova doneto telo osobe za koju su vojne vlasti rekle da pripada Ernestu Gevari koji ima oko 40 godina" , kaže se u prvom od ovih papira. U protokolu o autopsiji Če Gevara se opisuje kao "čovek od oko četrdeset godina, bele rase, visok 173 santimetara", uz detalje o ranama od sedam metaka kojima mu je izrešetano telo.
Toliko o snazi medija na Kubi i u Boliviji. O predsednicima dveju prijateljskih zemalja koji se zaklinju da im je i dan-danas idol Če Gevara. I o neposrednom ubici, koji je ovih dana progledao. Ko je stvarno ubio Če Gevaru, ostaje nepoznato. Do daljeg.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 01.10.2007.]
