Izvor: Blic, 18.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceo život u ratnim zonama
Ceo život u ratnim zonama
Portparolu Ujedinjenih nacija u Libanu Milošu Strugaru ovo je šesta ratna zona u kojoj živi. Početkom devedesetih godina sa porodicom je napustio Beograd i uputio se u mirovnu misiju Južnoj Africi. Od tada je bio u Ruandi, Tadžikistanu, Avganistanu, Jerusalimu i sada Bejrutu.
- Više ne znam za mir, a i volim adrenalin - kaže za 'Blic' kroz osmeh Strugar objašnjavajući kako je njegovoj ženi i ćerkama ovo treća evakuacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- I to svaki put se beži u Beograd. Samo je to kod nas malo komplikovano, jer imamo i dva psa koja takođe moraju da se evakuišu sa nama. Ovoga puta smo imali malo sreće, jer su ćerke tinejdžerke neposredno pred početak rata u Libanu otišle na godišnji odmor u Crnu Goru. I morale su da ostanu tamo. Njih najviše pogađaju te situacije jer ne znaju gde će da žive posle, u koju školu će da idu i šta će biti sa njihovim društvom - priča Miloš Strugar.
Kada su živeli u Jerusalimu 1999. godine, morali su takođe da se evakuišu zbog palestinske intifade. I tada su dospeli čak u 'Njujork tajms', koji je iskoristio njihovu situaciju da opiše kako je strašno stanje na Bliskom istoku jer je četvoročlana porodica izabrala Beograd u kome je tek prestalo bombardovanje kao mnogo sigurnije mesto od Jerusalima.
- To jer samo jedna od anegdota. Ćerke su sada u Crnoj Gori, dok mi je supruga u Beogradu s jednim od pasa, koji je morao na operaciju. To je naš život - kaže Strugar, bojom glasa kojom bi neko od nas opisivao problem sa gradskim prevozom prilikom odlaska na posao.
Njegova supruga Aneta, koja se sada nalazi u stanu svojih roditelja u centru Beograda, takođe kroz osmeh moli da je ne podsećamo baš na sve.
- Još se zatresem. Ali, ipak, mi smo ratni veterani - kaže Aneta uz objašnjenje da već devet godina žive na Bliskom istoku, poznatom kao svetsko bure baruta.
Miloš je radio u Ministarstvu spoljnih poslova Jugoslavije od 1978. godine do početka devedesetih. Onda je konkurisao za posao u UN i počeo za njih da radi 1993. Prva mirovna operacija u kojoj je učestvovao bila je u Južnoj Africi. Od tada živi u nestabilnim područijima dok je na Bliski istok došao 1998. i živeo je u Jerusalimu do 2003. kada je prešao u Bejrut.
- Grad sada počinje polako da živi. Počeli su da rade restorani, prodavnice imaju normalno radno vreme. Izbeglice sa juga Libana koje su ovde pronašle skrovište vraćaju se kući, a stanovnici Bejruta, koji su takođe pobegli s početkom rata, sada stižu u grad. Čak je i saobraćaj gušći - objašnjava Strugar trenutnu situaciju u glavnom gradu Libana. Na pitanje da li zna šta je sa Srbima koji žive tamo, Strugar odgovara da je veliki broj njih evakuisan uz pomoć srpske ambasade u Damasku brodom UN. Mada mnogi, uglavnom iz mešovitih brakova, nisu želeli da napuste porodice i sve vreme rata su proveli kući.
- Najgore je prošao južni deo Bejruta, predgrađa u kome su bila uporišta Hezbolaha i koja su najviše gađana. Osnovni problem sa kojima se suočavamo je nedostatak goriva, od koga zavisi i struja i bolnice. Infrastruktura je uništena, posebno mostovi. Sada treba sve to obnoviti, a šteta, ona direktna, procenjuje se na tri do četiri milijarde dolara - kaže Strugar uz optimistički stav da će Liban ponovo biti normalan jer su navikli da se dižu iz ruševina. Prema njegovim rečima, Libanci, a posebno Hezbolah, odlično su organizovani i sigurno će ispuniti obećanja koja su dali građanima da će im obnoviti kuće i infrastrukturu. A tu je i međunarodna zajednica koja će finansijski pomoći Liban.
Ana Ćubela Libanska vojska polako zauzima jug zemlje
Osnovni zadatak koji sada treba ispuniti, prema rečima Miloša Strugara, jeste održavanje prekida vatre.
- Još ima manjih incidenata i velika je tenzija, ali UNIFIL pokušava da održi ovo primirje i služi kao tampon zona između Izraelaca i Libanaca. Prve trupe libanske vojske već su počele da zamenjuju izraelske vojnike u tri zone u zemlji. Mi sve vreme koordiniramo obe vojske. Istovremeno u Njujorku ulažu napore da se pošalju nove mirovne trupe i da se ispune odredbe rezolucije. Takođe, pravimo mapu sledećih koraka koji bi doveli do konačnog mira. Da bi se to desilo, treba da se ispune sve odredbe iz prethodne rezolucije koja kaže da sve militantne grupe u Libanu moraju da budu razoružane - tvrdi Strugar. Na pitanje da li zaista veruje da će se Hezbolah razoružati on odgovara:
- Oni su pre svega politička partija i imaju interes da se razoružaju i da povećaju svoj politički uticaj u zemlji. Kakav im je rejting sada teško je reći jer su emocije uzburkane zbog rata. Liban je trenutno podeljen i treba da nastave nacionalni dijalog o tome koji je počeo još pre šest meseci. Ali da bi oni učinili svoje traže da se ispune njihovi uslovi: da se oslobode sve libanske teritorije, puste zatvorenici i da se izraelska vojska stavi pod kontrolu, kao što je na primer preletanje preko libanske teritorije. Ako se sve to ispuni, onda ima šanse da se uspostavi mir i da se razoružaju. Do tada Hezbolah će se voditi kao oslobodilački pokret - objašnjava portparol UN.
