Izvor: Politika, 17.Mar.2014, 10:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Centar Evrope klizi na – istok
„Što je dobro za Rusa, za Nemca je propast”, kaže jedan od protagonista ruskog filma „Brat”. Ali, danas, to je samo eho davne prošlosti.
Politički centar Evrope lagano klizi na istok, a protagonisti ove geopolitičke promene upravo su Rusija i Nemačka. Nekadašnji ljuti vojni rivali u okolnostima višedecenijskog mira pretvorili su se u glavne ekonomske partnere, što je posledično dovelo i do pragmatičnijeg međusobnog političkog razumevanja.
Kako je nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukazao ugledni američki časopis „Forin afers”, do nedavne krize u Ukrajini, Amerikanci i Zapadnoevropljani su na Evropsku uniju gledali, uglavnom, kao na francusko-nemačku tvorevinu. Takva Evropa stvorena je posle Drugog svetskog rata kako bi se odnosi između dve velike sile doveli na nivo razumevanja i saradnje. Kako se pokazalo, eksperiment je u potpunosti uspeo i stvaranje šire zajednice – Evropske unije – bilo je dalje uglavnom pitanje interesa ostalih Evropljana. Time se i centar odlučivanja na kontinentu smestio u njegovom zapadnom delu.
Danas, kada se EU širi na istok, odluka kakve će biti njene buduće granice, pogranične teritorije, kao i ko će ući u savez, a ko ne, i pod kojim uslovima, rešavaće Rusija i Nemačka. U toj novoj Evropi francusko-nemački mehanizam biće zamenjen rusko-nemačkim, navodi „Forin afers”.
Upravo je sve ono što se poslednjih nedelja, pa i meseci dešavalo i što se još dešava dešava u Ukrajini slika te promene i naznaka budućeg rasporeda snaga na Starom kontinentu. Moskva svoj interes vidi, pre svega, u stvaranju Evroazijskog saveza, kao protivteže EU. Sa druge strane, saradnja sa Nemačkom ključna je za Rusiju na poslovnom planu, pre svega u pogledu najsavremenijih tehnologija, koje nedostaju većini ruskih proizvođača razastrtim od Kalinjingrada do Kamčatke.
„Borba za Ukrajinu – to je u najvećem stepenu borba za to kako će izgledati ta nemačko-ruska Evropa”, napominje „Forin afers”. Rusija je povukla smeo i agresivan politički potez, pokazavši kako smatra da ima pravo da zauzme teritorije koje su joj neophodne ne bi li sazdala evroazijski blok. Ukrajina je važan detalj u tom planu, a Krim se pokazao kao početak. Rusija će, verovatno, zadržati ono što je uzela pod kontrolu i nastaviti da koristi svoje prisustvo na poluostrvu za dalje korake.
U ovom delikatnom momentu iskristalisala se uloga Nemačke kao najmoćnije države u EU. Analitičari smatraju da jedino Berlin može da kanališe geopolitičke ambicije Kremlja. Nemačka nije žurila sa uvođenjem sankcija Rusiji između ostalog i zato što je reč o njenom najvećem poslovnom partneru. Naprotiv, više napora je uložila da druge članice EU ubedi da se ne zaleću preterano pošto bi, prema realnim procenama, u slučaju oštrijeg suprotstavljanja Moskvi posledice po pojedine zemlje Evropske unije mogle biti veće od posledica koje bi morala da istrpi Rusija. Upravo stoga Nemačka igra oprezno. Ona ne želi sukob, ona želi saradnju, ali istinsku i efikasnu.
Slično mišljenje vlada i u Moskvi. Tamo se prema Nemačkoj odnose kao prema ravnopravnom partneru sa kojim su joj nužni posebni odnosi. Već i sama činjenica da je bivšem ratnom protivniku omogućeno da se ruskim gasom snabdeva kroz gasovod „Severni tok” simbolično ukazuje na tešnju saradnju dveju zemalja. Po nekima, možda i preterano tesnu.
Ključno pitanje koje se postavlja jeste: na šta bi mogla da liči Evropa u kojoj bi nemačko-ruski savez vodio glavnu reč? U situaciji u kojoj pojedinim članicama EU, posebno iz južnih delova kontinenta ne ide baš dobro, dok novoprimljene bivše socijalističke republike Mađarska, Rumunija i Bugarska muku muče sa finansijama, svako gledanje unapred više liči na gledanje u dno šoljice kafe.
Jedan istorijski podatak na svojevrstan način odslikava novu politiku Nemačke i Rusije. Tokom Drugog svetskog rata dve vojske su jednu od najvećih međusobnih bitaka vodile upravo u Ukrajini, u Sevastopolju. Želja da se nešto slično još jednom desi nije bliska ni Berlinu ni Moskvi.
U Rusiji su odavno shvatili da je Nemačka glavni pregovarač u EU. Druge članice Evropske unije u tom pogledu našle su se u senci, što zbog svog nezavidnog ekonomskog položaja, što zbog nedostatka političke ubedljivosti. A tu se, pre svega, misli na Pariz i London, koje s vremena na vreme potresaju najrazličitiji skandali koji krnje njihovu ozbiljnost kao političkih igrača.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 17.03.2014.
