Izvor: Deutsche Welle, 25.Jan.2018, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Celibat na dnevnom redu
Jedan od vodećih saradnika pape Franje ima revolucionaran (iako ne nov) predlog – a tiče se celibata crkvenog osoblja. Povod je manjak sveštenika u Amazoniji, ali bi debata mogla da obuhvati celu Katoličku crkvu.
Kardinal Benjamino Stela nije bilo ko. On je šef Kongregacije za kler u Vatikanu – vrlo važne institucije u sistemu Katoličke crkve. I sad je 76-godišnji Italijan izrekao jednu misao koja doduše nije nova, ali koja deluje revolucionarno. Stela je Crkvi preporučio >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << da razmisli o zaređenju starijih, oženjenih muškaraca za sveštenike. Jedna takva izjava iz samog centra Rimske kurije ima težinu.
Pri tom se, kako se to kaže crkvenih rečnikom, radi o zaređenju takozvanih „viri probati“, oženjenih muškaraca dokazanih vrlina. Već puno godina teolozi diskutuju o zaređenju oženjenih muškaraca, za koje ne bi trebalo da važi celibat, propisani bezbračni život koji je obavezan za sveštenike Katoličke crkve. O ovoj se temi oglasio čak i papa Franja. I od tada se sve više biskupa usuđuje da javno govori o njoj.
Primer iz Amazonije
Pri tom se radi o pitanju koje bi se ticalo samo jednog dela Crkve, o pravilu koje ne bi moglo biti važeće za Katoličku crkvu u čitavom svetu. Konkretno se radi o regionu Amazonije u Brazilu, gde je problem manjka sveštenika puno veći nego u recimo centralnoj Evropi. U prostranoj Amazoniji neke crkvene zajednice i po nekoliko sedmica slave nedeljnu misu bez sveštenika, dakle i bez pričešća.
- pročitajte još: Levičarsko jevanđelje
Na probleme tih zajednica već godinama upozorava „amazonski biskup“ (naziv pod kojim je u međuvremenu postao poznat u svetu) Ervin Krojtler, poreklom iz Austrije, koji je od 1981. do 2015. vodio biskupiju Šingu, po površini najveću u Brazilu. Krojtler je u više navrata bio gost pape Franje u Vatikanu, navodno se na njegovom radnom stolu nalazi i dopis penzionisanog austrijskog biskupa u kojem piše o manjku biskupa na području Amazonije.
„Moramo razmisliti o tome jesu li viri probati moguće rešenje. I onda bismo morali da odredimo koje bi oni sve zadatke mogli da preuzmu, na primer u udaljenim parohijama“, rekao je papa u martu 2017. u intervjuu za nemački nedeljnik Cajt. Crkva, kako je rekao papa, „stalno vodi računa o tome da raspozna pravi trenutak, da shvati kad Duh sveti nešto zahteva“.
Papa Franja i kardinal Stela
Papa iz Argentine, koji se nakon izbora 2013. predstavio kao crkveni čovek „s kraja sveta“, svesno pogled upire upravo na „kraj sveta“ – na područja poput Amazonije. U oktobar prošle godine je papa Franja za 2019. najavio „Amazonski biskupski sinod“ u Vatikanu, višenedeljno zasedanje papinih savetnika. Tema će verovatno biti odgovornost za božansko stvaranje sveta, posledice klimatskih promena i evangelizacija. Nagađa se i da bi se na dnevnom redu moglo naći i pitanje novih oženjenih sveštenika.
Kontroverzna rasprava
Čak i ako se po pitanju Amazonije bude radilo o rešenju (samo) za deo Katoličke crkve, taj bi signal mogao imati velikog efekta i na druge krajeve sveta. Jer i kod drugih spornih tema nazire se tendencija regionalnih rešenja i pravila.
Tako već neko vreme nacionalne biskupske konferencije mogu same da definišu pravila o odnosu prema ponovno (nakon razvoda) venčanim bračnim drugovima. Naziru se dakle razlike u rešenjima – od jedne do druge zemlje. Regionalni pristupi bi bili mogući i kad se radi o pitanju treba li kreirati i dužnost „đakonica“ za žene. Tu se upućuje na istorijski kontekst: nakon Drugog vatikanskog koncila (1962-1965) u Nemačkoj i drugim zemljama je uvedena funkcija đakona, funkcija koja u nekim drugim delovima Katoličke crkve ne postoji ni danas.
- pročitajte još: Sistem za zlostavljanje dece
Pitanje celibata ipak se dotiče jedne od ključnih tema Katoličke crkve. Crkve reformacije ne poznaju obavezu života u celibatu, u pravoslavlju ga praktikuju samo monasi i vladike, dok popovi smeju da žive u braku sklopljenom pre zaređenja. Celibat koji je u Katoličkoj crkvi uveden u 12. veku već decenijama je povod raznim kontroverzama.
I sad je diskusija otvorena, pogotovo nakon što se izjasnio kurijski kardinal Stela. On svoje reči nije izrekao spontano na rubu neke priredbe, već u knjizi s intervjuima, objavljenoj na italijanskom jeziku. Do „amazonskog sinoda“ iduće godine debata će se proširiti i njome će se pozabaviti polarizovani tabori u Katoličkoj crkvi.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
