Izvor: Blic, 31.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući klona
Čekajući klona
Italijanski genetičar Severino Antinori početkom godine šokirao je svet vešću da će se uskoro roditi prva klonirana beba. Izgleda nas je slagao. Do dana današnjeg beba nije pokazana.
U martu ove godine Brižit Boaselije, direktor za nauku firme 'Klonejd', čije je sedište na Bahamima, saopštila je da je u 14 jajnih ćelija ubacila genetski materijal deteta koje je umrlo kad je imalo 10 meseci.
'Sasvim je izvesno da će posle tolikih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokušaja neko u tome i uspeti', kaže Dolores Lemb, stručnjak za sterilitet na Univerzitetu 'Bejlor' u Vakou, u Teksasu. Ali, to se sigurno neće desiti ovih dana. U to su se uverili i istraživači u laboratoriji Univerziteta 'Ej end Mi' u Teksasu, koji su pre tri godine pristali da kloniraju psa jednog milijardera uz nadoknadu u iznosu od 2,4 miliona dolara. Do sada su svi njihovi pokušaji ostali bez rezultata. Da su na vreme pogledali statističke podatke, koji pokazuju da se 95-97 odsto pokušaja kloniranja sisara završava neuspehom, možda se ne bi ni upuštali u celu stvar.
Primer? Da bi dobili Doli, čuvenu kloniranu ovcu, istraživači sa Instituta 'Roslin' u Edinburgu pošli su od 400 jajnih ćelija kako bi dobili 277 oplođenih jajnih ćelija, od kojih su onda dobili 29 embriona koje su uspešno ubacili u 13 surogat-majki... i sve to da bi na kraju na jedvite jade dobili jedan jedini klon. Istu sudbini su doživele i njihove kolege koje su krenule njihovim stopama.
Svi se slažu da je postupak veoma riskantan i da niko ne može da garantuje da postupak neće ostaviti štetne posledice. Dovoljno je da se nehotice 'otkači' nekoliko atoma ugljenika od DNK (a to se često događa), pa da se poremeti proizvodnja belančevina koje utiču na veličinu embriona, što može da ima ozbiljne posledice po majku. Klonovi, naime, rastu nenormalno brzo, tako da naučnici procenjuju da bi čovekov klon na rođenju mogao da ima oko sedam kilograma.
A šta je tek sa onim nevidljivim mutacijama. A upravo se od takvih ćelija polazi prilikom kloniranja, što znači da je dovoljna jedna jedina mutacija, pa da se dobije jedinka koja je u startu bolesna.'
Istraživanja su pokazala da je Doli, klon šestogodišnje ovce, došla na svet sa ćelijama starim šest godina. Drugim rečima, ona je na svet došla stara. 'Da li to podrazumeva i veći rizik od raka', pitaju se istraživači. Niko za sada ne može da odgovori na to pitanje.
