Izvor: Politika, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Če, Fidel i drugi vernici
Danas se u Latinskoj Americi slavi lik i delo Če Gevare, ali se manje govori o tome zašto je ostavljen sam u prašumama Bolivije i ko ga je sve izdao
Kuba je uoči obeležavanja 40 godina od ubistva Če Gevare i zvanično potvrdila da posmrtni ostaci preneseni pre deset godina iz bolivijskih prašuma u mauzolej u Santa Klari bez ikakve sumnje pripadaju legendarnom revolucionaru. Horhe Gonsales Peres, kubanski stručnjak na čelu tima koji je pronašao telo Če Gevare, tvrdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da su i pored postojećih nesumnjivih dokaza urađene DNK analize i da su one potvrdile ono u šta zvanična Havana nikada nije ni sumnjala. Oboleli Fidel Kastro prvi put ne prisustvuje fizički obeležavanju godišnjice Čeove likvidacije, ali je svojim tekstovima u "Granmi", zvaničnom organu Komunističke partije, još jednom iskazao divljenje za lik i delo svoga prijatelja i "saborca". Zvanični mediji na Kubi nisu objavili kada je obavljena DNK analiza, a i danas su van zvanične Havane u opticaju mnoge verzije o tome gde se kriju prave mošti argentinskog doktora koji je želeo i živeo za "bolju i pravedniju sutrašnjicu". Po jednoj od njih Čeovo telo je spaljeno, a pepeo rasut po bolivijskim nedođijama iz čega danas niču nove revolucionarne klice.
Verovao u ukidanje novca
Pojedinci se ipak pitaju da li je Kastro zaista do kraja podržavao razbarušenog Čea koji je napustio ugodnu ministarsku fotelju na Kubi kako bi širio revolucionarnu iskru po Africi i Latinskoj Americi. Argentinski pisac i novinar Tito Drago, koji je upravo u Madridu promovisao svoju novu knjigu "Če i Fidel", tvrdi da je kubanski lider priželjkivao Čeov kraj i doprineo tome tako što mu nije poslao pomoć u ljudstvu i opremi.
Bez očekivanog pojačanja "Fidel je Čea u Boliviji ostavio samog i u izolaciji", opisuje Tito Drago. "Čeova grupica spala je na dvadesetak osoba, a on je ostajao tu gde nema većih naseobina, očekujući pojačanja za svoju gerilu. Mogu da potvrdim da je samo u Argentini bilo bar stotinu obučenih momaka spremnih da krenu ka Čeu, koji su čekali znak iz Havane. Na hiljade mladih sledbenika takođe je bilo spremno u Čileu, Peruu i na Kubi. Jedini koji je mogao da pomogne ali i da spreči narastanje revolucionarne gerile bio je tada Fidel Kastro koji je držao sve uzice na Kubi", dodaje Tito Drago koji je učestvovao zajedno sa Čeom u njegovim prvim revolucionarnim pohodima.
Renan Montero iz kubanske obaveštajne službe bio je zadužen da održava vezu, kako svedoči Tito Drago, između Čeove baze i dobrovoljaca iz raznih zemalja Latinske Amerike. Kada bi momci iz Argentine kontaktirali sa ambasadom Kube u Buenos Ajresu, rekli bi im kako je čovek za vezu Renan Montero teško bolestan i kako se čeka da mu se odredi zamena.
Mesec dana pošto je Če likvidiran, Tito Drago je odneo kao kurir neke informacije na Kubu i tamo se sreo sa Renanom Monterom koji je "pucao od zdravlja".
No, razlike između dvojice komunista postojale su od samog početka. Dok je Fidel oduvek uživao u vlasti i bio slavoljubiv, Če je bio idealista i asketa. Toliko je verovao u utopiju da je bio ubeđen da će se u komunizmu ukinuti pare i plate i da će se stvoriti idealno društvo u kome će svi biti jednaki i imati onoliko koliko im je potrebno.
Simbol buntovništva
Danas, na četrdeset godina od pogibije, mnogi se lideri zaklinju u Čeov lik i delo. Bolivijski predsednik Evo Morales ne krije da je Čeov sledbenik, ali da "umesto oružjem sledi demokratski put ka pravednom društvu". Zanimljivo je, međutim, da Če nije uspeo da omasovi svoj pokret među bolivijskim siromasima koji su mogli da mu se priključe na licu mesta. I povratnik na političkoj sceni, nikaragvanski predsednik Danijel Ortega izrazio je divljenje za Čea i njegove revolucionarne ideale. U Argentini mu se tek sada podižu spomenici, mada se zemlja tanga dugo stidela svog najpoznatijeg sunarodnika koga je smatrala za neku vrstu "bitange" i odroda.
Zvanična Kuba ne haje mnogo za sve glasine oko nesuglasica između Kastra i Čea i neguje "lik i delo Če Gevare" od pionirske organizacije do najviših struktura vlasti jednopartijskog sistema. Ipak, ako je verovati pojedinim zapadnim medijima, mladi Kubanci na drugi način vide revolucionarnu ikonu dvadesetog veka. "Za nas je Če simbol buntovništva", rekao je jedan kubanski student u Havani. "Njegovu sliku nosimo i kad hoćemo da iskažemo neslaganje sa sadašnjim okoštalim sistemom", dodaje.
Đačići u Valjegrandeu, gde su Čea ubile združene vojske SAD i Bolivije, takođe danas sa velikom ljubavlju nose sliku Čea zajedno sa slikom sadašnjeg predsednika Eva Moralesa. Da su njihovi dedovi bili "revolucionarno svesniji", oni bi uspeli da zaštite Čea od vojne klopke u koju je upao pre četrdeset godina. Ali pitanje je da li bi astmatični argentinski doktor, koji je revoluciji dao prednost nad običnim mirnim životom, izrastao u globalnu legendu – da je ostao živ do danas.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 07.10.2007.]
