Izvor: Press, 19.Jul.2010, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carstvo droge
Više od 90 odsto heroina koji se nađe na svetskom narko-tržištu proizvodi se u Avganistanu. Novcem od prodaje opijata finansiraju se Al Kaida i talibani
U Avganistanu se proizvodi više od 90 odsto ukupne količine heroina, morfijuma i opijuma u svetu, pa ga mnogi nazivaju „narko-državom". Samo prošle godine u Avganistanu je proizvedeno 6.900 tona opijuma, što je čak više od ukupne tražnje na svetskom crnom tržištu, izjavio je Majkl >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << Bron, bivši službenik američke Agencije za borbu protiv droge (DEA).
Krijumčarenje droge je postalo glavni izvor prihoda za Al Kaidu i pobunjeničke talibane, kaže Bron.
- Zarade od trgovine drogom dostižu stotine miliona ako ne i milijardu dolara u samom Avganistanu. A, kada droga pređe granicu, taj profit dostiže fantastične iznose koji se mere desetinama milijardi dolara i evra - naglasio je on.
Sve više laboratorija
Do pre nekoliko godina, krijumčarenjem droge bavile su se uglavnom uhodane kriminalne organizacije unutar i izvan Avganistana.
- Sada, međutim, vidimo sve veću aktivnost pripadnika talibana i Al Kaide, kako u Avganistanu tako i u Pakistanu. Nekada su Avganistanci gajili i izvozili sirove pogače maka, dok se njegova prerada u opijum obavljala u Iranu, Pakistanu ili Rusiji. Danas je u Avganistanu sve veći broj laboratorija za proizvodnju droge - tvrdi Bron.
Krijumčari su, u stvari, otkrili da su zarade neuporedivo veće sa prodajom gotovog opijuma, morfijuma i hašiša.
Tržište za avganistansku drogu je ogromno. Ono zahvata centralnu Aziju, Kinu i Rusiju kao i veliki deo Evrope.
Podmićuju policiju
Putevi do tih destinacija odavno su razrađeni.
- Droga putuje iz Avganistana u Iran, zatim preko severne Turske do Bugarske dalje u Evropu. Heroin namenjen Rusiji putuje iz Avganistana u Uzbekistan, zatim Kirgistan i Kazahstan, pa u Rusiju. Morfijum namenjen Kini i drugim dalekoistočnim zemljama putuje preko Kirgistana - kaže Bron.
Radi lakšeg krijumčarenja, kriminalci često podmićuju policiju, graničare, čak i vojne zvaničnike u zemljama preko kojih droga putuje. Zato suzbijanje trgovine drogom iziskuje koordiniranu međunarodnu saradnju.
- Dok sam obavljao dužnost visokog zvaničnika DEA odlazio sam u mnoge zemlje gde sam ugovarao zajedničke akcije i razgovarao sa velikim brojem političkih i bezbednosnih zvaničnika. Posle 24 godine iskustva mogu slobodno da kažem da čak i kada ne postoje diplomatske veze - kao između Amerike i Irana, na primer - nije teško naći zajednički jezik kada je reč o suzbijanju trgovine drogom - podsetio je Bron.
