Izvor: Deutsche Welle, 24.Mar.2018, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Carine: Od Bizmarka do Trampa
Evropljani su u trgovinskom sporu sa SAD na trenutak odahnuli. Bez obzira na to ova tema ni inače ne bi trebalo se dramatizuje, preporučuje ekonomski istoričar Verner Abelshojzer. On smatra da carine mogu biti korisne.
DW: Profesore Abelshojzer za protekcionizam carinama postoje istorijski modeli. Jedan od njih su same SAD: 1930. ubrzo nakon velikog kraha na Vol Stritu na snagu je stupio poreski zakon poznat kao Hawley-Smoot Tariff Act. Na osnovu tog zakona je >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << na više od 20.000 proizvoda iz uvoza znatno podignuta carina. Kakve su bile posledice?
Verner Abelshojzer: Posledice su se oslikavale u zatvaranju američkog domaćeg tržišta za zemlje kao što je Nemačka, koje su damping cenama htele da izbegnu posledice svetske ekonomske krize. Nemački kancelar Brinig je godinu dana pokušavao, i na kraju uspeo, da krizu u Nemačkoj umanji kroz spoljnu trgovinu. To je išlo na račun zemalja koje su morale da izdrže nemački trgovinski suficit - pa su SAD tome stale na put.
Danas nemamo svetsku ekonomsku krizu. Ali slično je to što se ogroman carinski zid koji su podigle SAD i 1930. zasnivao na populizmu. Nije to bio predsednik niti establišment koji ga je hteo nego poslanici iz zadnjih redova u Kongresu koji ionako skoro ništa ne rade i koji su uspeli da se izbore protiv vlade.
Izgleda da to nije funkcionisalo. Povećanje carina je navodno ojačalo Veliku depresiju 30-tih godina.
Svetska ekonomska kriza s početka 30-tih godina nije počela zbog svetske ekonomije nego zbog tržišta kapitala. Sa carinskim zidom je tu malo šta moglo da se uradi. Samo je osećaj bio bolji. Takođe je dovelo do toga da naredni predsednik Ruzvelt, pokrene nju dil koji je ustvari bio prava strategija protiv privredne krize.
Osvrnimo se na Nemačku. Kancelar Bizmark je 1878/1879. godine uveo carine. Koji su bili njegovi razlozi?
To je zaista slučaj koji je veoma sličan današnjem. Druga polovina 19 veka je bila faza globalizacije i Nemačka je spadala u njene dobitnike. U to vreme su nastala hemijska industrija, mašinogradnja, elektrotehnika, a osnovana su i preduzeća kao što su BASF ili Simens - firme visoke tehnologije koje su dobit uglavnom pravile na svetskom tržištu. Istovremeno je globalizacija značila gubitke velikog dela tržišta za metalnu industriju i poljoprivredu na istoku. Oko 40 odsto radnika je bilo negativno pogođeno globalizacijom. Za ta tržišta je Bizmark uveo carine. To je funkcionisalo: metalna industrija je modernizovana, a poljoprivreda je stabilizovana.
To može da se uporedi sa današnjom situacijom u SAD: dok digitalna industrija na istočnoj i zapadnoj obali profitiraju od globalizacije, industrija u unutrašnjosti spada među gubitnike. Ni jedna zemlja sebi ne može dopustiti da značajan deo njenog stanovništva pati. Uvođenje carina tumačim kao očajnički pokušaj da se ublaže efekti globalizacije u SAD. Međutim, sumnjam da metalna industrija u SAD ima istu ulogu kao 30-ih u Nemačkoj.
Trampovi planovi o uvođenju carina se oštro kriitkuju: protekcionizam je loš, vodi do povećanja cena i manje konkurentnosti. Američki predsjednik govori o recipročnim stopama. Bilo bi pošteno ako bi obe strane naplaćivale iste carine za iste proizvode. Pogledajmo carine između EU i SAD gde u praksi postoji haotično stanje. Postoji više hiljada proizvoda, a samo za jednu četvrtinu postoji ista carinska stopa na obe strane. Kako je došlo do takve zbrke?
U drugoj polovini 19 veka, dakle u fazi globalizacije, postojalo je više stotina trgovinskih ugovora kojim su dogovorene carine. To se dalje razvijalo - tako je nastala današnja Svetska trgovinska organizacija (STO). Između 1947 i 1993. godine je bilo osam sastanaka na kojim se pregovaralo i na kojim su postignuti kompromisi pod motom „ako ti podigneš carine na jednom proizvodu, ja ću na drugom". Takođe je postojao veliki broj sukoba interesa, kao što je „rat sa piletinom" 1964. godine. Američka privreda je izvozila puno poljoprivrednih proizvoda od kojih je Francuska po svaku cenu htela da zaštiti svoje poljoprivrednike. Zbrka, kada je reč o carinama, ima dugu tradiciju i sve ima puno veze sa unutrašnjopolitičkim interesima.
Da li je Trampov argument sa recipročnim carina ima smisla, dakle, da obe strane imaju istu carinsku stopu npr. za automobile?
To zvuči uverljivo. Ipak, mislim da to nema smisla. Smislenije bi bilo upoznati specifične interese odgovarajućih izvoznih industrija i tu pronaći ravnotežu. Može se reći: OK, imam prednost u jednom području i to možemo rešiti. Zato nam dajte prednost u drugim oblastima sa kojim se možemo nositi. Ovakva raznolikost carina i pravila nije pala s neba. Mislim da se to neće ukloniti jednim običnim potpisom. Ipak se mora reći da je Tramp u pravu kada, suprotno od liberalne ideologije, kaže da moramo obratiti pažnju na interese naših građana.
Šta mislite o Trampovom argumentu da veliki deo međunarodne trgovine nije fer prema američkoj privredi?
To u osnovi nije pogrešno, ali važi samo za određena tržišta. Uzmimo za primer IT industriju na zapadnoj obali SAD. Ona ima prednosti na evropskom tržištu gde dobro posluje i koja do sada skoro da nije morala plaćati porez ili carinu. U tom pogledu se argument, da trgovina nije fer prema SAD, može brzo preokrenuti u drugom pravcu.
Ako se izuzmu pravila za evropski metal i aluminijum, konflikt se trenutno stišao. EU je zapretila protivmerama. Kina također želi da reaguje ali detalje nije navela. Kolika je verovatnoća da će dođi do eskalacije?
Smatram da eskalacija nije verovatna i da ne preti izbijanje trgovinskog rata. Trgovinski rat smo imali za vreme Hladnog rata. To se ne može porediti sa današnjom situacijom. Ovde se ne radi o ratu nego o tome da se pregovorima dođe do novih pravila.
Dr. Verner Abelshojzer je profesor istorije na univerzitetu Bilefeld.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
