Izvor: Politika, 15.Sep.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Čajanka” kvari političke račune
Ojačala moć ultrakonzervativaca u redovima republikanaca, uoči novembarskog „referenduma” o Obaminoj politici
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 15. septembra – Osam nedelja do izbora koji će tačno izmeriti temperaturu na političkoj sceni Amerike, i koji se već doživljavaju kao svojevrstan referendum o Obaminoj politici na polovini njegovog mandata, definisano je bojno polje i određene stegonoše vojski dva glavna politička tabora, demokrata i republikanaca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
U novembarski „izborni dan” (prvi novembarski utorak) koji ovoga puta pada 2. novembra, biraju se svi članovi Predstavničkog doma Kongresa (435 mesta) i svaki treći senator u domu sa 100 mesta. Prošle noći je u sedam država održana završna runda „primarnih” izbora, odnosno unutarpartijskih kvalifikacija za kandidate koji će izaći pred birače.
Rezultati su doneli nekoliko internih iznenađenja u Republikanskoj partiji. Najveće je došlo iz države Delaver, gde je autsajderka Kristina Odonel pobedila Majka Kastla, miljenika partije i političkog veterana, koji je na izborima redovno pobeđivao u poslednje četiri decenije i koji je, između ostalog, bio i guverner u ovoj državi.
Za republikance ovo je problem, zbog prognoza da Odonelova nema šansi na opštim izborima. Prognoziralo se, naime, da bi Kastl u novembru mogao demokratama da preotme senatorsko mesto koje je upraznio Džo Bajden, koga je Obama imenovao za svog potpredsednika.
Praktična posledica tog prevazilazi okvir Delavera: sa još jednim senatorom republikanci bi mogli da ponište većinu koju sada u ovom, važnijem domu Kongresa, drže demokrate, ali ova kalkulacija je sada dovedena u pitanje.
Sličan ishod – poraz partijskog favorita – pokvario je računice republikanaca i u državi Njujork. U oba slučaja, autsajderi su pobedili zahvaljujući podršci „Pokreta čajanke” – novog fenomena na američkoj političkoj sceni.
Reč je o nekoj vrsti samoorganizovane pobune najkonzervativnijih slojeva američke srednje klase, bez oficijelnog lidera, ali sa Sarom Pejlin, koja je na nacionalnu scenu kao guvernerka zabačene Aljaske lansirana u ulozi kandidata za potpredsednika u timu Obaminog rivala Džona Mekejna, kao nekrunisanom kraljicom.
„Pokret čajanke” je svoje ime pozajmio iz istorije: prvobitna „čajanka” („tea party”) bila je pobuna kolonista „Novog sveta” protiv britanskih poreza koji su tovare čaja sa britanskih brodova usidrenih u bostonskoj luci u znak protesta bacili u more. Današnji „pobunjenici” smatraju pak da je Republikanska partija isuviše „omekšala” i da je vreme da se Amerika vrati svojim „pravim vrednostima” – doslednom konzervativizmu belih protestanata koji su je osnovali.
Pitanje poreza je inače ponovo jedno od glavnih u ovdašnjim političkim sučeljavanjima. Povod je što široki spektar poreskih olakšica koje su uvedene zakonom sa početka prvog mandata predsednika Buša mlađeg ističe krajem godine, pa su se demokrate i republikanci uhvatilo u koštac oko toga da li ih treba produžiti ili ukinuti.
Republikanci su za to da olakšice ostanu, s obrazloženjem da bi povećanje poreskih opterećenja u okolnostima kolebljivog ekonomskog oporavka bilo kontraproduktivno.
Predsednik Obama i većina demokrata u Kongresu slažu se da se olakšice produže srednjoj klasi – ali ne i najbogatijim Amerikancima, onima čiji su prihodi veći od 250.000 dolara godišnje (20.000 mesečno). To Obami daje argumente da protivnike prikaže kao zaštitnike bogatih, u okolnostima kada je zbog visokog deficita državnom budžetu dobrodošao svaki dolar.
Demokrate inače novembarske izbore očekuju sa značajnim hendikepom: rejting njihovog lidera, šefa države, drastično se srozao u odnosu na onaj sa kojim je ušao u Belu kuću. Način na koji obavlja svoj posao danas odobrava samo nešto preko 40 odsto birača.
Obama zasad ne pokazuje nervozu zbog toga. „Veoma sam svestan da nije popularna sva naša politika ”, prokomentarisao je to pre nekoliko dana u Klivlendu. „Naš posao nije lak, ali vi me niste ni izabrali zato što je lak – niste me izabrali zato da bih samo čitao brojke o rejtingu i smišljao kako da ostanem na položaju.”
Analitičari podsećaju da su u ovoj fazi mandata u kojoj je sada Obama neki od njegovih prethodnika koji su pobeđivali i u trci za drugi, stajali još gore: Ronald Regan i Bil Klinton, na primer. I ukazuju da veliki predsednici obično svoje birače vode tamo gde oni u prvi mah nisu voljni da idu. „Na kraju krajeva, da li nam zaista treba još političara koji ljudima govore jedino ono što žele da čuju, samo da bi bili ponovo izabrani”, zapitao se ovih dana kolumnista jednog ovdašnjeg lista.
Milan Mišić
objavljeno: 16.09.2010.
