Izvor: Politika, 28.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CIA očekivala raspad SFRJ
Postoji ozbiljan potencijal za katastrofu, navodi se u izveštaju američke Centralne obaveštajne agencije načinjenom 20. novembra 1970.
Njujork – Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) još krajem 1970. godine nagovestila je raspad bivše Jugoslavije, navodeći da su republike i pokrajine te države, opisane kao "svojevrsna izmišljotina 20. veka", u stvari odvojene nacije, različitih istorija, etničkog i kulturnog sastava. Zaključci CIA navedeni su u izveštaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << načinjenom 20. novembra 1970. godine, koji je, prema američkom zakonu o dostupnosti informacija, od prekjuče dostupan širokoj javnosti, u sklopu čitavog niza dokumenata koji se odnose na razne sumnjive aktivnosti te agencije, ali i ozbiljne analize odnosa snaga u tadašnjem Sovjetskom Savezu, Kini ili bivšoj Jugoslaviji. "Glavno pitanje je opstanak federacije. (...) Postoji ozbiljan potencijal za katastrofu", navodi se u izveštaju CIA koji je potpisao šef službe za specijalna istraživanja Hal Ford.
U izveštaju se, takođe, razmatraju moguće posledice eventualnog otcepljenja Hrvatske, vojne uprave pod kontrolom Srba i sovjetske intervencije, koja bi, možda, sledila takav razvoj događaja. CIA je ukazala na ozbiljne razlike između Slovenije i Hrvatske, "katoličkih i najrazvijenijih" republika tadašnje federacije, označavajući Zagreb kao "izvor konstantnih tenzija" u SFRJ.
Određujući odnos snaga među republikama, CIA je Bosnu i Hercegovinu i Grnu Goru stavila na stranu Srbije, dok se Hrvatima i Slovencima "približila" Makedonija.
Hrvati su, tako, opisani kao "militantni nacionalisti", od kojih se izdvajaju "kosmopolitski" Dalmatinci. Navedeno je da kadar iz te republike nije srazmerno zastupljen u organima vlasti federacije, odnosno da su Hrvati činili 22 odsto ukupnog broja stanovnika, ali i zauzimali svega 17 odsto mesta u državnoj upravi.
Prema nalazima CIA, šampioni nesrazmerne zastupljenosti te 1970. godine bili su Crnogorci, koji su sa svega tri odsto ukupnog broja stanovnika SFRJ zauzimali šest odsto čelnih mesta u partiji, 12 odsto u Ministarstvu inostranih poslova, 15 posto u federalnoj administraciji, a dali su čak 10 odsto ukupnog broja generala. Pored Crnogoraca, nesrazmerno zastupljeni bili su i Srbi i Slovenci. Srbima je, tako, sa 42 odsto ukupnog broja stanovnika, pripalo od 50 do 60 odsto čelnih mesta u administraciji, vojsci i raznim drugim službama.
Na Kosovu i Metohiji je te godine živelo 67 odsto Albanaca, navodi se u izveštaju CIA i naglašava da Srbija nije bila u stanju da sama podnese teret koji je predstavljalo nerazvijeno Kosovo, što je 22. aprila dovelo do obećanja Slovenije i Hrvatske da će pružiti pomoć, "ali ne na teret standarda razvijenih". "Taj događaj predstavljao je pobedu pobornika veće autonomije republika", ocenila je CIA.
U pregledu unutrašnjopolitičkih odnosa CIA navodi da je tadašnja popularna krilatica "diktatura proletarijata" u stvari predstavljala samo vešto upakovan naziv za nedemokratsku vlast komunista nad nekomunistima i da je komplikovan koncept "samoupravljanja" od samog početka bio suočen sa mnogobrojnim problemima. Glavne zvezde izveštaja CIA, u kojem su precrtani samo izvori informacija iz samog tadašnjeg državnog vrha, jesu, naravno, Josip Broz Tito, nekadašnji komunistički lider a kasnije i disident Milovan Đilas, Titova desna ruka Edvard Kardelj, makedonski kadar Krste Crvenkovski, bosanski komunisti Cvijetin Mijatović i Branko Mikulić, Mika Tripalo iz Hrvatske, ali i dvojica pisaca.
CIA je, govoreći o obrušavanju tadašnjih komunističkih vlasti na slobodnomisleće snage, posebno obradila obračun vlasti sa književnicima Dragoslavom Mihailovićem i Izetom Sarajlićem, pri čemu je naročito naglašen Titov komentar romana "Kad su cvetale tikve", koji je predsednik SFRJ opisao rečima: "Autor po svaku cenu pokušava da dokaže da naš sistem ne valja. I ko to govori na taj način – onaj ko je bio na Golom otoku".
Kod predstavljanja Mihailovića, kako se čini, CIA je načinila jedinu odmah uočljivu grešku u izveštaju, navodeći da autor knjige u stvari i nije bio zatočenik Golog otoka, već jedan od junaka romana, što ne odgovara istini.
Tanjug
[objavljeno: 28.06.2007.]
