Izvor: Glas javnosti, 16.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bušov lov na slavu.
Uz velika očekivanja od svojih domaćina, predsednik SAD Džordž Buš juče je stigao u Veliku Britaniju, poslednju stanicu na svojoj oproštajnoj turneji po Evropi, pošto je pridobio podršku za zatezanje sankcija oko Irana zbog njegovog nuklearnog programa.
Dok je većina Evrope i dalje protiv rata u Iraku, Buš je proveo veći deo turneje gradeći front za pritisak na Teheran da obustavi program obogaćivanja uranijuma od kojeg može proizvesti materijal za nuklearno oružje. Uz >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << podršku njegovoj politici prema Iranu, toplo su ga dočekali kancelar Nemačke Angela Merkel, premijer Italije Silvio Berluskoni i predsednik Francuske Nikola Sarkozi.
KOMPLIMENTI SARKOZIJU
Tokom svoje posete Francuskoj, američki predsednik je svom francuskom kolegi Nikoli Sarkoziju dao komplimente za pokazan ukus u izboru supruge. Buš je bio pun hvale za francusku prvu damu, Karlu Bruni-Sarkozi, opisujući je kao "zaista inteligentnu, sposobnu ženu". "Jasno mi je zašto si se oženio njome", rekao je Buš Sarkoziju u Parizu.
Još pre nego što je stigao u Britaniju, Buš je Londonu dao još jednu temu za razmišljanje - pozvao je Veliku Britaniju da ne postavlja rokove za povlačenje svojih snaga iz Iraka.
Britanci ostaju u Iraku
"Naš stav je da ne sme biti konačnih rokova", rekao je Buš u intervjuu za Obzerver i izrazio uverenje da će britanski premijer Gordon Braun, kao i on, poslušati svoje vojne komandante kako "žrtve koje su omogućile napredak ne bi bile poništene povlačenjem za koje nema opravdanja." Ovo očekivanje je reakcija američkog predsednika na nedavne spekulacije medija da bi Velika Britanija do kraja godine mogla da povuče svoje jedinice iz Iraka, gde je smešteno oko 4.000 britanskih vojnika, uglavnom u bazama na jugu zemlje.
Reakcija Londona je brzo usledila - britansko ministarstvo odbrane je saopštilo da nije doneta nikakva odluka o povlačenju iz Iraka, a iz Dauning strita je poručeno da nema nikakvih nesuglasica s Vašingtonom po tom pitanju. "Povlačenje će zavisiti od situacije na terenu, a naša politika ne podrazumeva nikakvo proizvoljno postavljanje rokova", rekla je predstavnica za štampu vlade u Londonu.
Umiren ovakvim signalima, Buš je sa suprugom Lorom nesmetano mogao da obavi protokolarni program - susret s kraljicom Elizabetom i večeru s Braunom, s kojim će danas zvanično razgovarati o Iranu, situaciji u Iraku, bliskoistočnoj krizi, Avganistanu, klimatskim promenama, svetskoj ekonomiji i rastu cena nafte i hrane.
Ali, to nije sve. Britanski Sandej tajms objavio je juče, uoči Bušove posete Londonu, spekulaciju da američki predsednik - u nastojanju da njegovo ime kao predsednika SAD ostane u istoriji zapisano zlatnim slovima - koristi britanske specijalne snage u poslednjem pokušaju pre nego što napusti Belu kuću da uhvati lidera međunarodne terorističke mreže Al kaide, Osamu bin Ladena.
Londonski konzervativni dnevnik Tajms naveo je da su obaveštajni izvori u Vašingtonu potvrdili da je u toku nova potraga za vođom Al kaide.
"Ukoliko Buš bude mogao da kaže da je ubio Sadama Huseina i zarobio Bin Ladena, moći će da tvrdi da je učinio svet bezbednijim", rekao je neimenovani izvor iz američke obaveštajne službe. Tajms tvrdi da u operaciji traganja za Bin Ladenom, kojom rukovode Sjedinjene Države i koju je odobrila pakistanska vlada, učestvuju Specijalna pomorska služba i Specijalni izviđački puk. Operacija se odvija u pograničnoj zoni na severu Pakistana i u njoj se koriste bespilotne letelice "predator" i "riper", opremljene raketama "helfajer", koje mogu da se upotrebe za napade na specifične mete, a čiju upotrebu Vašington nije spreman često da potvrdi. Jedan američki obaveštajac uporedio je "sve veći broj tajnih izviđačkih misija" na teritoriji Pakistana sa onom sprovedenom u Laosu i Kambodži u jeku Vijetnamskog rata 70-ih.
Mirnije demonstracije
Kako god bilo, iza odlazećeg američkog predsednika su ostale uspešne posete Sloveniji, Nemačkoj, Italiji, Vatikanu i Francuskoj, a nigde nisu zabeleženi žešći protesti, koji su karakterisali njegove ranije zvanične boravke u Evropi. U Londonu su drastično pojačane mere bezbednosti - hiljade policajaca je razmešteno na ulicama, posebno u okolini parlamenta, ispred koje bi trebalo da budu održani antiratni protesti povodom njegovog dolaska. Prema novim zakonima, protesti bez prethodnog odobrenja policije zabranjeni su u krugu od jednog kilometra od parlamenta. Grupa koju podržavaju aktivista za ljudska prava Bjanka Džeger, pisac Harold Pinter i manja opoziciona Liberaldemokratska partija osudili su zabranu kao "neprihvatljivu".
"Džordž Buš već godinama diktira britansku inostranu politiku. A sada njegove službe bezbednosti nam određuju da li imamo prava da protestujemo", rekla je organizator grupe Lindzi Džerman.
