Izvor: Blic, 22.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš traži saveznike u Evropi
Buš traži saveznike u Evropi
Glavni cilj prve evropske turneje američkog predsednika Džordža Buša, od ubedljive pobede na novembarskim izborima, jeste dobijanje podrške za liderstvo SAD u rešavanju svetskih kriza.
Međutim, odnosi Amerike i saveznika s druge strane Atlantskog okeana već dve i po godine, od početka rata u Iraku, nalaze se na stranputici. Zbog toga i ne čudi što će se Buš do četvrtka, kada završava posetu Evropi, sastati upravo sa najvećim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kritičarima rata u Iraku - francuskim predsednikom Žakom Širakom (danas u Briselu), nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom (u sredu u Majncu) i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom (u četvrtak u Bratislavi).
Bušov cilj je transatlantsko jedinstvo po pitanju budućnosti Iraka i širenja demokratije na Bliskom istoku, što će biti okosnica njegovog drugog mandata u Beloj kući:
'Amerika podržava jaku Evropu, jer nam je potreban snažan partner da nastavimo težak posao, a to je sloboda u svetu', rekao je Buš ističući neophodnost da se zaborave dosadašnja 'prolazna neslaganja'.
Prema proceni analitičara, Bušova poseta neće uspeti da otkloni razlike između zvaničnika u Briselu i Vašingtonu, pre svega po pitanjima koliko snažan pritisak treba izvršiti na Iran da se odrekne nuklearnih ambicija, da li kazniti Siriju zbog nepovlačenja trupa iz susednog Libana i mogućeg ublažavanje sankcija EU na izvoz oružja Kini.
Uprkos tome, Širak i Šreder koji su predvodili Evropu u protivljenju agresivnoj američkoj spoljnoj politici prema Iraku i Bliskom istoku, Buša će dočekati 'blagim tonom', odnosno pozivom Vašingtonu da pokaže strpljenje za pregovore Brisela i Teherana o nuklearnom programu, kako bi se izbegao novi rat u regionu. Evropljani žele da se pitanje Irana reši pregovorima, a ne namerom SAD da se održi rasprava pred Savetom bezbednosti UN i Teheranu uvedu sankcije. Širak i Šreder su svesni da Vašington ne mari mnogo za odluke Saveta bezbednosti, jer u međunarodnoj organizaciji nisu uspeli da spreče rat u Iraku koji je već odneo na desetine hiljada nevinih žrtava, iako Sadam Husein nije posedovao oružje za masovno uništenje.
Ipak, najveći izazov za Buša će, kako prenosi Rojters, predstavljati sastanak sa ruskim predsednikom Putinom. Uprkos sve glasnijim pozivima iz Bele kuće da se zauzme oštriji stav prema Rusiji, Buš će Putinu radije privatno izneti zabrinutost zbog autoritarizma u Kremlju. Analitičari procenjuju da bi javna kritika Putina mogla da izazove suprotan efekat i smanji uticaj Vašingtona na Moskvu, koji je značajno porastao pre svega zbog dobrih odnosa dvojice predsednika.
'Dobri odnosi sa predsednikom Putinom daće mi šansu da ga privatno pitam za pozadinu odluka koje je doneo u poslednje vreme', rekao je Buš.
Ipak, Vašington je suočen sa limitiranim uticajem na Moskvu pre svega, jer je budžet Rusije dobro popunjen rastom cena na svetskom tržištu nafte i Kremlj ne zavisi puno od kredita međunarodnih finansijskih institucija. Zbog toga će poseban naglasak biti stavljen na saradnju dve zemlje po pitanju međunarodnog terorizma i, kako se očekuje, Buš i Putin će u Bratislavi potpisati sporazum o zabrani širenja malih raketnih sistema zemlja-vazduh, koji u rukama terorista predstavljaju veliku pretnju za komercijalne avione. A. Petrović
