Izvor: Politika, 28.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš traži pomoć
Nastojanja da se od Arapa i "neprijateljskog" Irana načine partneri u Iraku, a da članice NATO-a povećaju angažman u Avganistanu
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 27. novembra – Amerika je počela diplomatsku ofanzivu, možda najneobičniju otkad je ostala jedina supersila: predsednik Džordž Buš i njegov tim krstare svetom tražeći – stratešku pomoć za rešavanje glavnih međunarodnih kriza. Pritisnuta rastućim iskušenjima na spoljnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << frontovima i unutrašnjim zahtevima za promenu ratne politike, vašingtonska administracija nastoji da objasni kako su nevolje u koje je zapala zapravo globalni problemi, pa da u njihovom rešavanju "ostatak sveta" treba da na sebe preuzme više odgovornosti i tereta nego dosad.
Takve poruke, prema ovdašnjim poznavaocima, šef Bele kuće nosi i na sutrašnji samit NATO-a u Rigi i potom na Bliski istok, na predviđeni susret sa iračkim premijerom Nurijem al Malikijem. Prethodno je na vijetnamskom samitu Azijsko-pacifičke ekonomske kooperacije nastojao da dodatno definiše odnose s Rusijom i Kinom, čije uloge u internacionalnim poslovima rastu uporedo sa američkim povećanim rastezanjima između velikih bojišta...
Treći test alijanse
Od saveznika u zapadnoj alijansi, kako se najavljuje, Buš će tražiti da povećaju vojne izdatke, kako bi bili "spremniji za moderne izazove", a naročito da pokažu čvršći borbeni angažman u Avganistanu, gde talibani, svrgnuti pre skoro pet godina, pojačavaju akcije i prete kako tamošnjoj vlasti tako i ciljevima međunarodne koalicije s mandatom UN. Ovde se ističe da je to treći "generacijski test" NATO-a – posle hladnog rata i vojnih intervencija na Balkanu (što je bio prvi angažman alijanse izvan njenog prostora, a bez mandata UN) – u kome je "na kocki" njena sposobnost za rešavanje kriza na udaljenim tačkama planete. "Neuspeh u Avganistanu bio bi katastrofalan za alijansu", upozorava bivši komandant NATO-a u Evropi, američki penzionisani vazduhoplovni general Džozef Ralston. Nedovoljna angažovanost Evropljana kao i preangažovanost SAD u Iraku mogle bi, sugeriše, da ugroze "osiguravanje njihove pobede" na tom poprištu gde NATO ima oko 30.000 vojnika.
NATO je veći nego ikad, ali mu u Avganistanu akcije zastaju zbog raskola između članica koje u punoj meru učestvuju u borbama i onih koji ne pokazuju dovoljno takve spremnosti, ocenjuje "Njujork tajms". Buš će na samitu pokušati da izdejstvuje otklanjanje bar neke od 50 "prepreka" koje razne nacije postavljaju angažmanu svojih tamošnjih trupa, među kojima su i noćne akcije.
U Rigi neće biti prijema novih članica, prognozira se, uz napomenu da će se dati "ohrabrenje" pretendentima kao što su Hrvatska, Makedonija i Albanija. Predviđa se, međutim, inicijativa za "globalno partnerstvo" kojim bi se "priznao nečlanski doprinos" koji misijama NATO-a daju Australija, Japan, Južna Koreja, Švedska i Finska.
Dok je u Avganistanu na probi jedinstvo pa i strateški smisao NATO-a, Bliski istok se ispostavlja kao ključni test spoljnopolitičkog autoriteta Amerike. Postavlja se, naime, pitanje – može li ona da kontroliše to hronično i akutno potreseno područje, koje smatra "vitalnim po sopstvene strateške interese".
Brži odgovor traži iračka kriza, za koju dvopartijska studijska grupa Bušu predlaže odstupanje od nekih isključivosti – kao što je odbijanje dijaloga s "neprijateljskim" Iranom i Sirijom. Te dve zemlje su odavde optužene za mešanje u susedove stvari, ali američki stratezi sada smatraju da taj njihov "uticaj" treba priznati – kako bi bio iskorišćen za zaustavljanje građanskog rata koji preti raspadom Iraka. Da deluju umirujuće po verskoj srodnosti – Damask na sunite, a Teheran na šiite.
I to je lakše zamisliti nego izvesti. Sirija bi zauzvrat mogla da traži da joj Izrael vrati Golansku visoravan, a Iran da Amerika popusti pred njegovim nuklearnim planovima. Uz sve to, Vašington tim eventualnim partnerima zamera da "destabilizuju Liban"...
Ukršteni interesi
U sledećoj godini Bliski istok bi mogao da bude opterećen s tri istovremena građanska rata – u Iraku, Libanu i na palestinskim teritorijama – upozorio je jordanski kralj Abdulah, koji kao domaćin susreta Buša i Al Malikija očekuje da doprinese da ne dođe do takvog lančanog loma. Američki potpredsednik Ričard Čejni je prošlog vikenda u Saudijskoj Arabiji nastojao da poveća "konstruktivni angažman" i tamošnjeg dvora.
SAD bi, zapravo, da stvore savez sa sunitskim prijateljskim zemljama protiv rastućeg uticaja šiitskog Irana, ocenjuje "Vašington tajms". Po tom listu, odavde se želi savezništvo Saudijske Arabije, Egipta, Jordana, Jemena, Omana pa i Turske u suprotstavljanju Teheranu.
Irak se, pri tom, ispostavlja kao poligon ukrštanja interesa s nesagledivim krajem. Jednostrani pohod Amerikanaca i preterano njihovo koncentrisanje na taj front, oslabili su jedinstvo unutar NATO-a kao i dejstvo alijanse u Avganistanu, zaoštrivši odnose na Bliskom istoku, što je, uz povećanu tražnju Kine i Indije, poskupelo energente – a profit u tom sektoru je, kako se ovde primećuje, povećao spoljnopolitičku energičnost Rusije...
U toku je globalna tranzicija, misle pojedini globalisti. Ona se, reklo bi se, ogleda i u tome što i jedina supersila oseća potrebu da joj drugi pomognu.
M. Pantelić
[objavljeno: 28.11.2006.]
