Izvor: Politika, 15.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš sve usamljeniji
Šef Bele kuće suočen sa oštrim upozorenjima opozicije, ali i sa rastom broja disidenata u sopstvenoj stranci
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 14. januara – I pre nego što je počeo da se primenjuje, plan američkog predsednika Džordža Buša za Irak je podbacio – na unutrašnjoj sceni. Džordž Buš je očekivao da će za svoj projekat pridobiti deo opozicije, a ispostavilo se da ju je maksimalno ujedinio protiv sebe i da neslaganje s njim iskazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čak i sve veći broj članova njegove stranke. "Buš izgleda izolovaniji nego ikad" – naglašava danas "Vašington post". Ankete pokazuju, takođe, da se njegovoj "novoj" politici prema najvećem bojištu protivi većina Amerikanaca, da njom nije uvažio ni preporuke dosadašnjih sopstvenih komandanata, ni dvopartijske Studijske grupe, pa ni nedavni savet iračkog premijera Nurija al Malikija da se smanji vojno prisustvo supersile u njegovoj zemlji.
On je praktično "u bunkeru gde su uz njega samo još prva dama i Barni" – ističe komentator "Njujork tajmsa", podsećajući na svojevremenu izjavu Buša da se "neće povući iz Iraka" pa makar u njega ostali samo njegova supruga Lora i njihov pas. Autoru se čini, pri tom, da slabljenje podrške Bušu među njegovim partijskim saborcima podseća na vremena Vijetnamskog rata i afere "Votergejt" (pre više od tri decenije). Smatra, naime, da je ondašnji predsednik Ričard Nikson bio primoran da podnese ostavku (1974) ne toliko zbog napada opozicije i štampe koliko zbog gubljenja podrške među svojim republikancima.
Sada Buš nastoji da zaustavi osipanje u redovima sopstvene stranke. U jučerašnjoj, redovnoj subotnjoj predsedničkoj poruci posredstvom radija, on je priznao da su prema njegovom planu "skeptični mnogi članovi Kongresa", da "imaju pravo da iznesu svoje poglede i na energičan način", ali da su "oni koji odbijaju da ovom planu daju priliku da se iskaže – dužni da ponude bolju šansu za uspeh". Pa je na kritiku uzvratio kritikom: "Neodgovorno je suprotstavljati se svemu a ne ponuditi nešto".
Vođi Demokratske partije, koja sada rukovodi u oba doma Kongresa, kažu da oni podržavaju ponude Studijske grupe, koja je predložila postepeno povlačenje bojnih američkih trupa iz Iraka do prvog tromesečja 2008, direktan dijalog sa Iranom i Sirijom optuženima da raspaljuju nasilje u Iraku, upozorenje vladi u Bagdadu da će joj Vašington smanjiti podršku ukoliko ne nastupi odlučnije protiv gerile i privatnih milicija... Nezadovoljni što se šef Bele kuće oglušio o te predloge, demokrati
zbijaju redove i prete da neće izglasati finansijska sredstva za Bušovo planirano slanje još 21.500 američkih vojnika u Irak, pre svega na eksplozivne ulice Bagdada.
Predsednik i njegovi podržavaoci još veruju u uspeh svoje varijante.
U fondovima je dovoljno novca za prvih nekoliko meseci dejstva s pojačanim trupama, kažu, a kad se ta operacija zahukta – teško da će iko smoći snage da joj zavrne finansijsku slavinu.
Administracija, ujedno, pojačava pritisak na Al Malikija da počne da beskompromisno deluje protiv pobunjenika. "Otkucava mu sat" – naslov je kojim nedeljnik "Tajm" ističe kao suštinu intervjua sa šeficom diplomatije Kondolizom Rajs, trenutno na turneji po Bliskom istoku. "Njegova vlada neće preživeti suočavanje sa sopstvenim narodom ako ne uspostavi kontrolu nad Bagdadom" – upozorila je Rajs, uz napomenu da će Amerikanci povećati svoje trupe tamo "ako bagdadske vlasti pokažu spremnost da ispune svoja obećanja". "Sumnjam da iračka vlada može da ispuni obećanja" – izjavila je demokratska senatorka Hilari Klinton koja je juče u Bagdadu razgovarala sa Al Malikijem i odlazećim komandantom trupa SAD generalom Džordžom Kejsijem. Bivša "prva dama", koja pretenduje da se u Belu kuću vrati kao predsednica, naglasila je i da američka uloga "ne treba da bude zaštita iračkih lidera".
Najavljujući "novi pristup" Iraku, Buš je naročito isticao značaj – dvostrukog nacionalnog jedinstva. U Iraku – da bi se tako obustavili međuverski i međunacionalni sukobi, a u Americi – da bi ojačala podrška ratnim naporima i da se neprijateljima pokaže kako su SAD nepokolebljivo rešene da izbore pobedu.
Na oba polja se, međutim, pojačava – nejedinstvo. U Iraku se rasplamsavaju oružani a u SAD politički sukobi.
Raskoli su se čak proširili i tamo gde je donedavno službeno ispoljavano jedinstvo. Nema više ni negdašnje saglasnosti u Bušovim redovima, niti između Vašingtona i vlade u Bagdadu...
--------------------------------------------------------------------------
Uvid Pentagona i CIA u račune građana
VAŠINGTON, 14. januara – Ovdašnja javnost danas opet pokazuje iznenađenje stepenom nadzora koji su domaće vlasti ispoljile prema njoj. Mediji su upravo otkrili "manje poznatu okolnost" da su obaveštajci Pentagona i CIA imali uvid u bankovne račune "više stotina Amerikanaca i drugih", pravdajući to "potrebama borbe protiv terorizma i špijunaže".
Tim službama je tradicionalno ograničena unutrašnja obaveštajna aktivnost, koje su po pravilu u nadležnosti Federalnog istražnog biroa (FBI). Prozvani se za novu praksu pozivaju na "pisma o nacionalnoj bezbednosti", poslata posle terorističkih udara 11. septembra 2001, kojima je "izvršnim organima dato pravo da sprovode istrage bez sudskog naloga".
Kažu i da njihovo obraćanje nije obavezivalo banke, već da su one "dobrovoljno" pristajale da daju podatke.
M. Pantelić
[objavljeno: 15.01.2007.]
.jpg)
