Izvor: Glas javnosti, 13.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš se ne plaši smene
Predstavnički dom američkog Kongresa SAD sa 251 glas „za“ i 166 „protiv“ odlučio je da uputi rezoluciju o impičmentu (smeni) predsednika Džordža Buša na dalje razmatranje Pravnom komitetu. Ali, očekivanja su da će na tom komitetu ona „biti sahranjena“. Šef pravnog komiteta kongresmen-demokrata Džon Koners još nije komentarisao odluku i nije saopštio da li će razmatrati taj dokument.
Prethodno je u ime predsednice Predstavničkog doma demokrate Nensi Pelosi, njen >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pres-sekretar Nadim Epšani izjavio da Kongres neće podržati rezoluciju o impičmentu Buša.
„Spiker Pelosi... smatra da će rezolucija dovesti do nejedinstva i sukoba, odvući Kongres od napora za izradu novog kursa za američke porodice i da je u konačnom rezultatu osuđena na neuspeh“, odgovorio je Epšani.
Reakcija republikanaca
Protiv rezolucije je i lider republikanaca u Predstavničkom domu, kongresmen Džon Boner, koji smatra taj dokument „apsurdnim primerom neverovatnih prioriteta demokrata“, izjavio je njegov predstavnik za štampu Majkl Stil.
DOSLEDAN PACIFISTA
Denis Kučinić (62), kongresmen hrvatskog porekla, rodom je iz Klivlenda. U političku arenu stupio je 1977. kao 31-godišnjak, izborom za gradonačelnika. Zbog borbe za socijalne i ekonomske interese sugrađana, sa 66 odsto glasova osvojio je šesti dvogodišnji mandat u Kongresu, gde se isticao zalaganjem za zdravstvenu zaštitu za sve građane, punu zaposlenost, besplatno školovanje, javne fakultete...
Već dva puta pokušavao je da dobije nominaciju Demokratske stranke za Belu kuću (2004. i 2008).
Pacifista. Predlagao osnivanje američkog Ministarstva za mir, dobitnik Gandijeve nagrade (2003), možda najistaknutiji američki političar koji se usprotivio bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine... Još od 2003. godine se protivi ratu u Iraku i poziva na povlačenje američkih snaga: „Mi imamo pravo da se branimo, ali su naši čelnici pomešali odbranu s napadom“. On je kritikovao i vođstvo Demokratske stranke zbog sve opreznijeg odnosa prema ratu nakon izbora za Kongres, koje su dobili upravo protiveći mu se. Upozorava kako bi sudbina Demokratske stranke mogla zavisiti od toga kako će odgovoriti na želju Amerikanaca da svoje vojnike dovedu kući.
Takođe, zagovarao je američko pristupanje Sporazumu iz Kjota, Međunarodnom krivičnom sudu, konvencijama o hemijskom i biološkom oružju i drugim međunarodnim sporazumima.
Sam predsednik SAD i pres-služba Bele kuće uopšte nisu smatrali potrebnim da daju bilo kakav komentar o rezoluciji o impičmentu.
U istoriji SAD procedura impičmenta pokrenuta je dva puta. Prvo, 1968. za smenu Endrju Džonsona (pokrenuta od strane demokrata), optuženog za kršenje Ustava i prekoračenje ovlašćenja pri pokušaju smene ministra odbrane, zbog čega je bio primoran da se naredne godine povuče sa predsedničkog položaja. I 1998. godine - impičmenta za Bila Klintona, na inicijativu republikanca Boba Bara (koga je sada Libertarijanska partija kandidovala za predsednika). Klintonu je dokazana krivica laganja u sudskom procesu povodom afere sa Monikom Levinski. Ipak, Senat ga je proglasio nevinim.
Ali, u istoriji Amerike najviše odjeka imao je slučaj predsednika-republikanca Ričarda Niksona, koji je - zbog skandala „Votergejt“, kada se saznalo da je odborio prisluškivanje članova Demokratske stranke - bio prinuđen da podnese ostavku. U suprotnom, njemu je neminovno sledio impičment. Nikson je otišao dobrovoljno, da se na udaru ne bi našla Republikanska partija.
Podnetu u ponedeljak i ponovnim čitanjem u utorak uveče, rezoluciju o impičmentu Buša, čiji je autor poznati kongresmen-demokrata Denis Kučinić, javno je podržao još samo jedan član Kongresa - predsednik potkomiteta za zemlje Evrope, kongresmen-demokrata Robert Veksler. On je u utorak u Vašingtonu izjavio da traži od Kongresa „zaštitu ustava“ i da podvrgne predsednika SAD impičmentu za „besprimerno prekoračenje ovlašćenja“.
Obmanuo američki narod
Kao kuriozitet zvuči da je Kučinić u Predstavničkom domu „optužnicu“ protiv Buša čitao čitava četiri sata i 39 minuta, a da je takozvano drugo čitanje, u skladu s propisima, koje je usledilo u utorak, potrajalo tri sata i 45 minuta i to tako što je rezoluciju o impičmentu, menjujući jedan drugog, čitalo naglas zaredom četvoro „činovnika“ - sekretara Predstavničkog doma.
Posle toga, kada je drugo čitanje bilo završeno, kongresmen Kučinić je podneo predlog o predaji dokumenta na dalje razmatranje Pravnom komitetu Kongresa.
Predlog rezolucije, koji je podneo Denis Kučinić, na zasedanju Predstavničkog doma zahteva Bušov impičment u 35 tačaka. Kučinić tvrdi da je „predsednik prekoračio svoja ovlašćenja, kršio zakon i obmanuo američki narod“. „U očima celog sveta predsednik je učinio da Sjedinjene Države, koje su nekada bile primer uvažavanja ljudskih prava, budu država koja ne poštuje međunarodne norme“, izjavio je kongresmen. Kao što je Glas već objavio, među mnogim razlozima za smenu predsednika Buša, Kučinić ga je kao prvo optužio da je zajedno sa šefom Pentagona pokrenuo „tajnu propagandnu kampanju sa izmišljenim razlozima neophodnosti rata sa Irakom“, dovodeći u zabludu američki narod i članove Kongresa, ubeđivanjem da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje.
Americki predsednik Endru Dzekson - sproveden impicment 1868.
Oslobodjen.
