Izvor: Blic, 04.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš protiv sporazuma o klimi
Samit Grupe 8 najrazvijenijih industrijskih zemalja koji u sredu počinje u Nemačkoj neće, kako je to priželjkivala domaćin, kancelar Angela Merkel, proteći u ležernoj atmosferi. Glavni razlog za to biće nepopustljivost predsednika SAD Džordža Buša po pitanju uvođenja mera za sprečavanje klimatskih promena. Uz to, u Nemačkoj se očekuje i dalje produbljivanje krize u odnosima između SAD i Rusije po pitanju razmeštanja antiraketnog štita Amerike na tlu Evrope.
Nemačka kancelarka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je juče istakla da Ujedinjene nacije moraju da predvode proces koji će dovesti do sporazuma o sprečavanju klimatskih promena.
„Za mene nema pregovora o tom pitanju. Ujedinjene nacije moraju da predvode proces kojim će se zameniti Sporazum iz Kjota. To nije pitanje pojedinačne akcije ili akcije grupe zemalja", istakla je Merkelova.
Njen plan je da se tokom samita lideri najbogatijih zemalja obavežu da će njihove države smanjiti emisiju štetnih gasova za 50 odsto do 2050. Nastup Merkelove je usledio dan pošto je predsednik SAD Džordž Buš izložio plan da se pitanje klimatskih promena reši na dobrovoljnoj bazi tokom sastanka 15 zemalja najvećih zagađivača.
„Do kraja godine Amerika i druge zemlje će postaviti dugoročan cilj o smanjenju emisije štetnih gasova. Sporazum će biti na dobrovoljnoj osnovi. Potrudićemo se da ubedimo 15 najvećih zagađivača, uključujući Kinu i Indiju, da prisustvuju sastanku", rekao je Buš koji će danas doputovati u Češku.
Zvanični Vašington nikada nije ratifikovao Sporazum iz Kjota, pravdajući to negativnim uticajem na ekonomski rast. Ukoliko se sadašnji trend rasta prosečne temperature od skoro dva stepena Celzijusova godišnje nastavi, doći će do katastrofalnih posledica po život na Zemlji do 2050, upozorile su UN u nedavnom izveštaju. Kako prenosi agencija AP, male su šanse da će Buš na samitu promeniti mišljenje uprkos pritisku koji se očekuje od evropskih zvaničnika, među kojima je i njegov verni saveznik iz globalnog rata, britanski premijer Toni Bler, koji 27. juna napušta funkciju.
Među ostalim temama koje će dominirati u odmaralištu na Baltičkom moru su povećanje pomoći Africi, najsiromašnijem kontinentu na svetu, otpis duga zemljama takozvanog trećeg sveta i liberalizacija svetskog tržišta. Očekuje se da će dogovor o ovim pitanjima biti postignut. Tome će pomoći i lobiranje Boba Geldofa i Bona Voksa, koji su postali nezaobilazni na sličnim skupovima, a koji važe za najžešće borce u borbi protiv siromaštva.
Samit je tokom vikenda imao uvod - krvavi sukobi policije i više od 30.000 demonstranata u Rostoku, koji se nalazi oko 25 kilometara od odmarališta Hajligendam. Više od 160 raznih antiglobalističkih udruženja, anarhističkih, levičarskih i studentskih organizacija je učestvovalo u maršu. Demonstranti su policiju napali Molotovljevim koktelima, palicama i kamenicama. Policija je uzvratila vodenim topovima i suzavcem. Više od 400 policajaca i oko 520 demonstranata povređeno je sukobima. Nemačka policija je saopštila da su 433 policajca povređena, od kojih 30 teže, sa prelomima. I među demonstrantima ima oko 20 teže povređenih, a ukupno 165 demonstranata je zadržano na bolničkom lečenju.
Glavne teme na samitu G8
Nemačka kancelarka Angela Merkel stavila je ambiciozni dogovor o globalnom zagrevanju u sam vrh dnevnog reda samita G8 najrazvijenijih zemalja. Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija su saglasne da se utvrde obavezujući ciljevi kako bi se ublažio problem klimatskih promena tako što bi se smanjile emisije gasova odgovornih za efekat staklene bašte
Klimatske promene: Merkelova želi da G8 prihvati trgovinu kvotama ugljenika koje bi omogućilo da se zauzdaju klimatske promene, globalno zagrevanje u ovom veku ograniči na dva stepena Celzijusova i postave osnove za jačanje protokola iz Kjota
Japanski premijer Šinzo Abe predložiće plan koji predviđa da se emisija gasova staklene bašte prepolovi do 2050. Očekuje se da će SAD blokirati taj predlog
Siromaštvo u Africi:
Na samitu u Gleniglsu 2005. lideri G8 su
otpisali dugove 18 afričkih zemalja i založili se da se Africi do 2010. obezbedi dodatna pomoć u iznosu od 12,5 milijardi dolara. Pomoć je od 2004. povećana za samo 2,3 milijarde dolara, sa 15,7 milijardi na 18 milijardi dolara
Povećana pomoć od samita u Gleniglsu
Japan 1,1 milijarda dolara 62% više
V.Britanija 1 milijarda dolara 40% više
Kanada 386 miliona 25% više
SAD 941 milion dolara 7% više
Nemačka 43 miliona dolara 2% više
Francuska 21 milion dolara 1% manje
Italija 332 miliona dolara 30% manje
Rusija nema preciznih podataka
Globalizacija: Pomak u „Doha rundi" pregovora o globalnoj slobodnoj trgovini, koji su zapali u ćorsokak, liberalizovao bi svetska tržišta i obezbedio veću konkurentnost zemalja u razvoju. Udeo Afrike u svetskoj trgovini smanjen je na dva odsto, dok je 1980. iznosio šest odsto
Ostale teme: Sporazum „Otvoreno nebo" o transatlantskim avionskim letovima, raspoređivanje američkog antiraketnog sistema u Poljskoj i Češkoj Republici, rusko-poljski spor oko mesa, budućnost Kosova i prekidi isporuka ruskog gasa Zapadnoj Evropi
Ruske rakete ciljaju Evropu
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da će nuklearne rakete usmeriti prema Evropi ako SAD nastave s planom postavljanja protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj.
„Nama se govori da novi američki štit služi protiv iranskih raketa, ali ne postoje iranske rakete s takvim dometom. Evidentno je onda da se te novosti odnose na Ruse", rekao je Putin.
Buš je ranije Putina nazvao prijateljem:
„Moja poruka Putinu jeste da nema potrebe da pokušava da oživi hladni rat. On je završen. Mi ne vidimo Rusiju kao neprijatelja."
.jpg)
