Izvor: B92, 31.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš pritiska, zagrevanje traje
Vašington, Sidnej -- Kalifornija je prva država SAD koja će uvesti ograničenja emisije štetnih gasova, kako bi se smanjilo zagađenje i zagrevanje.
Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger i zakonodavci u okviru Demokratske stranke postigli su danas dogovor prema kome će Kalifornija uvesti ograničenja emisije štetnih gasova, uključujući i one koje proizvodi industrija. Očekuje se takođe da do sutra naučnici pri Agenciji za zaštitu okoline preporuče niz mera za poboljšanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kvaliteta vazduha kroz pooštravanje standarda za količinu smoga.
Više od polovine Amerikanaca, oko 160 miliona, udišu nedozvoljene količine smoga, najviše u velikim gradovima Kalifornije i na istoku zemlje.
Takođe, 2. februara u Parizu će biti objavljen izveštaj UN o klimatskim promenama, u čijoj izradi je učestvovalo 1.250 autora i 2500 stručnjaka iz 130 zemalja. Na izveštaju se radilo šest godina.
Istovremeno su, međutim, neki naučnici u SAD optužili administraciju SAD da ih izlaže pritisku da ublaže izveštaje o zagrevanju planete.
U Kongresu SAD juče je rečeno da su naučnici bili pod političkim pritiskom da svoje izveštaje o zagrevanju planete ublažavaju po želji administracije predsednika SAD Džordža Buša, koja je skeptična prema toj pojavi, a u nekim slučajevima i prema željama lobista prerađivača nafte.
Na zasedanju kongresnog komiteta za nadzor i reformu vlade, Frančeska Grifo, iz Saveza zabrinutih naučnika, rekla je da je ta grupa utvrdila da je 150 naučnika koji se bave izučavanjem klime u poslednjih pet godina bilo izloženo političkom pritisku.
Ona kaže da je utvrđeno da je bilo najmanje 435 slučajeva pritiska. "Gotovo polovina je bila pod pritiskom da ne koristi izraze 'klimatske promene', 'globalno zagrevanje' i slične", rekla je ona.
Naučnik Rik Pilc, nekada zaposlen u državnoj službi, kaže da je 2005. pristao da ublaži nalaze o zagrevanju planete i pred Komitetom rekao da je bivši službenik Bele kuće Fil Kuni imao aktivnu ulogu u sejanju sumnji u posledice promene klime.
Kuni je lobirao za Institut za naftu pre no što je postao šef Saveta Bele kuće za kvalitet okoline, a pošto je 2005. dao ostavku, zaposlen je u Ekson-Mobilu, naftnom gigantu.
Opozicioni, demokratski poslanik Henri Vaksman, predsednik Komiteta, požalio se da Bela kuća već šest meseci izbegava da pošalje dokumenta koja bi omogućila istragu o tvrdnjama o pritisku na naučnike.
Stav Buša prema zagrevanju planete se tokom njegovog mandata promenio od otvorene sumnje da se to dešava do priznanja, na prošlogodišnjem svetskom samitu, da se klima u svetu menja i da aktivnost čoveka ubrzava tu promenu.
Iako je u govoru o stanju nacije prošle nedelje nazvao promenu klime ozbiljnim izazovom kom se treba suprotstaviti novom tehnologijom i većom upotrebom alternativnih izvora energije, Buš se nije založio za to da u SAD bude ograničeno ispuštanje ugljendioksida, gasa za koji se veruje da u velikoj meri utiče na zagrevanje planete.
Zbog takvog stava centralne administracije, neke federalne države same uvode mere za smanjenje emitovanja štetnih gasova, a u tome je najdalje otišla Kalifornija.
O globalnom otopljavanju čitajte i na Blogu B92.
Katastrofalne suše pišu se Australiji
Prosečna temperatura u najvećem gradu Australije povećaće se za oko pet stepeni Celzijusa u narednih 65 godina, sa katastofalnim posledicama, kaže se u danas objavljenoj studiji.
Naučna i industrijska istraživačka organizacija Komonvelta (CSIRO), u izveštaju za vladu države Novi Južni Vels, navodi da će prosečna temperatura u Sidneju porasti sa sadašnjih 26 stepeni na oko 31 stepen Celzijusa do 2070. godine.
To bi dovelo, kako se predviđa, do istrebljenja ugroženih vrsta, nestašice vode i još većeg broja požara.
Leti, kada temperatura u Sidneju često dostiže 35 stepeni, moguće je da će ubuduće biti za sedam stepeni viša, predviđa CSIRO, na osnovu analize niza klimatskih modela.
Kao rezultat, broj smrtnih slučajeva od vrućine kod ljudi starijih od 65 godina povećaće se sa sadašnjih 176 godišnje na 1.312 do 2050. godine. Do 2070. godine, Sidnej bi mogao da živi u suši devet u svakih 10 godina, umesto sadašnje tri u proseku.
Australija, koja je najsuvlji naseljeni kontinent, ove godine prolazi kroz najveću sušu ikad zabeleženu.
