Izvor: Blic, 24.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš ostao praznih ruku
Buš ostao praznih ruku
Najavljivana kao početak novih odnosa SAD i Evrope, Bušova turneja po Starom kontinentu ne bi mogla da se opiše kao uspešna. Od važnijih pitanja za američku spoljnu politiku, među kojima su zajednički stav o nuklearnoj krizi u Iranu, zahtev da EU ne ukida embargo na izvoz oružja Kini, o dosadašnjoj raspodeli snaga u NATO, Buš je dobio podršku samo za pomoć u obuci iračkih snaga bezbednosti.
Međutim, i kada je obučavanje u pitanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << reč je o simboličnoj pomoći, jer je nekoliko zemalja najavilo da će poslati oficire, a primera radi, Francuska će poslati samo jednog oficira. Na drugoj strani, nemački oficiri će učestvovati u obuci iračkih specijalaca, ali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ugledni vašingtonski analitičar Obrad Kesić u izjavi za 'Blic' ističe da su rezultati Bušove turneje po Evropi kratkog daha.
'Čitava turneja podseća na teatar. Sve što je dogovoreno, dogovoreno je ranije. Cilj Bušove turneje je simboličan, da se pokaže svetskoj javnosti da postoji saglasnost o važnim pitanjima. Taj cilj je ostvaren, ali kratkoročno, i vrlo brzo će se pokazati da postoje razlike između Vašingtona i Brisela', kaže Kesić.
Na sastanku Buša i Šredera u Majncu dvojica lidera su se složila da Iran ne bi trebalo da dođe u posed nuklearnog oružja. Međutim, stavovi Berlina i Vašingtona nisu usaglašeni, jer se SAD zalažu za jasnu pretnju upotrebom sile protiv Teherana, dok se Berlin zalaže za rešavanje problema pregovorima.
Posle sastanka Buš je posetio američke vojnike stacionirane u bazi Vizbaden u Nemačkoj, dok je nekoliko hiljada demonstranata protestovalo zbog rata u Iraku.
Uprkos tome što su se odnosi Berlina i Vašingtona u poslednjih nekoliko meseci značajno popravili, mnogi Nemci su skeptici u vezi sa američkom spoljnom politikom. U prilog tome ide i poslednje istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje da većina Nemaca više veruje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nego Bušu.
'Mi i dalje nećemo slati Nemačke vojnike u Irak. Predsednik Buš zna našu poziciju, i on je prihvata i poštuje. Naše razlike u prošlosti ostavićemo iza nas', izjavio je Šreder.
Kada je u pitanju današnji sastanak Buša i Putina u Bratislavi, na kojem se očekuje da predsednik SAD pokrene neka od 'nezgodnih pitanja', poput demokratizacije medija u Rusiji, političkih suđenja i širenje uticaja Kremlja, Kesić ne očekuje da će doći do zaokreta u odnosima dve supersile:
'Pre svega trebalo bi imati na umu stav Vašington da ima pravo da utiče na širenje demokratije u celom svetu. Buš je to jasno stavio do znanja u svom govoru na inauguraciji. Buš će ta pitanja postaviti i iz drugog razloga. Najviše kritika od demokrata i republikanaca posle pitanja oko Iraka on je dobio upravo zbog Rusije, jer ga optužuju da previše veruje Putinu, a da nema pravi uvid u to kako je tamo stanje.'
Po Kesiću, Putin bi mogao takođe da uzvrati nekim 'neugodnim pitanjima':
'Putin može da postavi pitanje situacije na Kosovu koje je veoma bitno za Evropu. Istina, Kosovo nema težinu da naruši odnose SAD i Rusije, ali Putinu može da posluži kao kontraargument za Bušove kritike po pitanjima koja se tiču unutrašnjih stvari Rusije.' A. Petrović
