Izvor: Blic, 21.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš očekuje deo Alijanse u Iraku
Buš očekuje deo Alijanse u Iraku
PRAG (AP) - Sjedinjene Države na predstojećem samitu NATO u Pragu neće tražiti od Alijanse da se angažuje u Iraku kao celina, ali očekuju da će se im se saveznici pojedinačno pridružiti, ukoliko Sadam Husein odbije da se razoruža, rekao je juče u Pragu američki predsednik Džordž Buš.
Prema rečima američkog predsednika, SAD bi obavile konsultacije sa saveznicima i prepustile da svaki narod odabere da li će se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uključiti u 'koaliciju onih koji su voljni da razoružaju Irak koju bi predvodile SAD' i u kojoj meri. 'Nemačka odluka biće tako isključivo nemačka, češka odluka isključivo češka', naglasio je Buš.
Vaclav Havel za razliku od Buša veruje da bi operacija u Iraku, ukoliko ne bi bilo drugog rešenja, trebalo da bude zajednička, a Alijansa da se angažuje kao celina.
'NATO bi trebalo da ozbiljno i brzo razmisli i nađe način da se angažuje kao celina. Ne zaboravimo da nisu SAD sused Iraka, već da granice sa tom zemljom ima evropski deo NATO', rekao je Havel i dodao da bi takav angažman mogao da bude test novog identiteta zapadnog vojnog bloka. Pošto je okupljene novinare najviše interesovao Irak, Džordž Buš je u jednom trenutku upozorio da je ključna tema samita proširenje Alijanse, a ne Irak.
Zemlje koje će sutra dobiti pozivnicu nisu važne toliko zbog svog vojnog doprinosa, već stoga što u NATO unose novi duh i menjaju ga iz odbrambenog saveza protiv Varšavskog pakta u savezništvo koje će moći da se suoči sa najvećom pretnjom, a to je globalni terorizam, jer zna šta je to borba za slobodu, kazao je.
Vidno raspoloženi Džordž Buš je nasmejao novinare, kada je na opasku češkog novinara da je njegova uvodna izjava bila poletna, odgovorio 'interesantno, još me niko nije optužio da sam pesnik'.
'Neprijatelj NATO nije Rusija. Neprijatelji su svetski teroristi koji mrze slobodu, a zajedno možemo da pobedimo tog neprijatelja u ime slobode', poručio je Buš. Samit NATO u Pragu 21-22. novembra, istorijski je za Severnoatlantski pakt. Osim proširenja Alijanse za sedam novih članica, bivših zemalja Varšavskog pakta, najavljeno je osnivanje snaga za brzo delovanje koje će brojati 21.000 vojnika i modernizacija kapaciteta.
Nove članice NATO biće Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, Slovačka, Rumunija i Bugarska, a očekuje se da prijem zatraži Gruzija, dok će Albanija, Makedonija i Hrvatska ostati u 'predvorju' - Partnerstvu za mir.
NATO je imao problema s dva neželjena gosta - predsednicima Belorusije i Ukrajine, Aleksandrom Lukašenkom i Leonidom Kučmom. Lukašenku češke vlasti na kraju nisu dale vizu, pa će na samitu Belorusiju zastupati ambasador pri NATO, dok Kučma, ipak, stiže u Prag, iako je NATO zbog afere oko moguće prodaje radara Iraku snizio sastanak NATO-Ukrajina na ministarski nivo. Sudovi za demonstrante
Većina čeških sudova neće raditi tokom održavanja samita u Pragu, kako bi se izbegle gužve u centru grada, pišu 'Lidove novine'. Ipak, tokom samita deo sudija očekuje posao na rešavanju slučajeva vezanih isključivo za demonstracije. List podseća da je početkom godine donesen novi zakon koji se odnosi na slučajeve uličnih nereda i uništavanja imovine, prema kojem će sudski procesi u ovim slučajevima biti ubrzani. Prema ovom zakonu policija ima pravo da zadrži bilo koga ko se učini sumnjiv i to 48 časova. Očekuje se da će svaki sud u Pragu imati u vreme samita oko 100 slučajeva, što bi se moglo oceniti kao situacija 'pod kontrolom'.
